Учитељ

ДЕЧЈА ЛЕКТИРА 341

Прича које развијају чиста симпатична и социјална осе"ћања није много. Више их је које се односе на национални морал, што за нас Србе има исту вреднсст као и социјални морал. Прве је врсте дивна 'Толетојева прича: колико је земље човеку потребно, па 'Гургењевљева слика „два богаташа“ (из Зета), за тим прича о калиФи и сиротој удовици, неке шриче из Амичисова „Срца“ итд. Патриотских прича има у Додеа, Мопасана, Толстоја, нашег Јанка и др. Предмета за такве приче неби било мало, али је обрада врло тешка и тражи прве књижевне таленте. Уз то, треба удаљити еве што „би деци било нејасно, што би им морило машту или било тешко за њихово осећање. Велики књижевници ретко се обраћају деци, те дечја књижевност остаје у рукама дилетаната. А њима је лакше казнити порок п наградити врлину, пего живим изношењем догађаја изазвати у деце чиста осећања љубави према ближњима и наклоност ка добрим делима, независно од личне користи.

Дечја ирича може бити и без претензије на моралну тоуку. А ако се ова јавља, она треба да потиче из уметничке обраде, а не на њену штету. 'Греба, као што је Белински рекао, морал преварити у лабараторији уметнаковој. Уз то, не сме се, ради тобожне разумљивости слабити обрада приповетке, већ се једино може тражити предмет ближи дечјем разумевању. Али једанпут изабран, овај предмет припада трво уметнику, па онда моралисту и најзад читаоцу. И кад писац унесе у своју причу сву светлост потребну за њено разумевање, кад изради сцене које узбуђују младе духове, кад са неколико јаких потеза открије најглавније особине иза•браних појава и радних лица, тада је, уз извесну лепоту стила, и језика, уметнички посао довршен. Деца могу и не разумети све лепоте његове, али ће уживати у њима осећањем, 'инстинктивно, као што уживају у лепотама природним. Деца, као и народ, осећају праву величину и могу се преварити само кад је реч о средњим производима људске мисли. И кад триповедач има талента, он ће побудити дечје осећање ако“