Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 411

и унето у ову књигу. Као што Лазаревић врло живо и верно слика наш градски живот, његов следбеник Јанко износи истините и примамљиве слике и сцене из нашег сеоског живота. Нико није од њега боље и сјајније, оцртао душу и живот, страсти и жеље, обичаје и патње и радости нашега сељака — као Јанко. Све оно што рекосмо за Лазаревићеве типове важи и за Јанка. Сваки од њих двојице са необичном студијом проучио је средину, коју описује. Први град, други село. А ђенијална творва моћ и вешто перо оживели суну књизи предмет студија пишчевих. То су верне Фотографије луше и срца, природе и живота. Ми симпатишемо истини, која је опипљиво изнета пред нас за то, што смо је наслућивали, али нисмо имали толико посматрачке моћи, да је запазимо и обелоданимо. То је учинио писац. И наш је Јанко створио бесмртне српске типове и вечно трајне миле слике, које ће нам вазда загревати срца за бољу суд: Ре нашега сељака.

. Ивкова. Слава, приповетка, написао Стеван Сремац. Стр. У и | — Сремац, наш трећи првак у приповетци, основао је свој велики књижевни глас, овим својим првенчетом „Ивковом славом“. По овом и осталим делима, која је издао, оцењен је као одличан приповедач наш. Јер он је верно и исцрпно проучио извесне своје типове, али као да се је нарочито зауставио на томе, да слика њихове више смешне стране. Он је у овоме делу пун комике, једре шале и здравога хумора, али упоредо с тим верно је оцртао и озбиљне животне борбе и страсти. Он је изнео незнатан догађај да створи читаву приповетку, а тај догађај има све услове да уроди врло шаљивим последицама, које природно потичу из самога свога узрока и које су претрпане разним сценама, које такође логички истичу из сплета догађаја. Весео нишки живот и описани догађај, који се на разне начине понавља широм српског народа, обрађени су са толико хумора и шале, а опет са толико живота, да освајају читаоца м ки. котом га гуше. Уз то и нишки говор пун шаљивих елемената чини књигу врло пријатном. Само је дело постало врло популарно код нас, но више по чувењу, јер је било постадо реткост и Задруга је добро учинила, што га је одштампала, те пружила нашој читалачкој публици. — На крају су објашњени провинцијализми, а у почетку књиге стручно је перо учинило преглед језичних скретања у говору појединих лица приповетке.

6. Исландски рибари. Роман Пјера Лотија, с оранцуског превела, Тилија Довијанићева,. — Стр, ХХ. и 157. Предговор, у коме је живот пишчев и оцена његова рада, написао Симо Матавуљ. — Овај мали роман важи као највеће дело Француског академика Пјера Ло“