Учитељ

ПСИХОЛОШКА АНАЛИЗА 48%

двојна целина. По томе радња апстракције није у твораштву, није у стварању нових елемената, но само у анализи и у одвајању оног, што се већ садржи у неповредном сазнању, ма се не познаје као нешто подвојно. Примајући у самим осећањима постојање елемената представа о материји и снази, ми добијамо два облика тих представа __ конкретни, које ми не сазнајемо јасно, но који се увек меша са свима нашим погледима и апстрактни, које ми Формулишемо сввено и логички.

У примљивости, то јест у осећању, материја и снага, „еупстанција и узрочност нераздвојно су спојени у једну целину и допуњују једно друго, док у апетрактном појму материја и снага, будући производ иреображаја, стоје једно према другом одречно.

Нераздвојна узајамна веза њихова јесте доказ тога, да су они у првобитном евом извору у непосредној примљивости спојени узајамно и нераздвојно. На тај начин допуштење да материја и снага имају реални карактер, објашњава еву ту забуну којој има места при апстрактним својствима. О њима обично говоре као о апстрактиостима, продуктима логичне радње, лок оне очувљавају увек свој првобитни карактер осећања. Овде се понавља оно, што се види у области других начела (геометриских, начела узрочности, времена механичких и Т. д.)

Елементи свију тих начела садрже се већ у осећањима, али у спојевом, нераздвојном облику. Преображавање њихово и одвајање јесте производ несвесне, пеихичне радње. Кад се продукат те радње појављује поново у свести, у облику појмова, или општих начела, ми у њима не познајемо производ осећања и сматрамо из за потпуно непознате овим последњим. Ваља нам се ипак постарати, да те жиетрактне величине реалишемо, да их измеримо, де међу њима утврлимо одређен одноб, и ми ћемо се поново сукобити са њиховим реалим карактером и уверићемо ве, да су оне тако нераздвојно спојене

једна с другем, да свака ед њих може бити изражена помоћу друге.

Да би сг уверили о томе, како се представа о материји п снази, упстанцији и узрочности садржи већ у првим елемевтима наших мисли — овећањима, довољно је да се обратимо душевном животу дивљака, деце, па чак и својем сопственом сазнању у првим годинама свога живота. Дивњаци и деца, који још немају апотрактних и општих појмова, већ носе у себи основне знаке, о природи " својој личности у облику живих представа својих, који одговарају тим начелима. Обраћајући ве своме личном сазнању, ми можемо себе разумети на тај начин, што када мислимо о материји и енази, супстан-