Учитељ

442 РСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

објективнога. С тога и основна својства наших представа о спољашњем и унутрашњем свету о материји и свести, такођер се већ морају одредити на првим ступњима упечатака.

Супетанција или материја јесте онај основни елеменат, који се у свима нашим осећањима или представама убраја у спољашњи свет. Она чини у једно исто време и оно што је основно, елементарно и оно што је опште у појавама спољашњег света. Кад се стави питање: постоји ли у свету психичком нешто аналогно супетанцији, материји у свету материјалном, онда се то питање своди на ово: какво је у последњој анализи то нешто, које се добија као првобитна основа и најопштији елеменат свију појава свести — од осећања до идеје закључно 2

То што ми сматрамо спољашњим и унутрашњим светом, показује се ипак само као подела првобитне садржине свести на субјекат и објекат. И ако ми дајемо последњим различна својства, томе морају, бити узрок различне погодбе те поделе.

У чему леже те основне погодбе2 Да ли ми збиља морамо представљати себи спољашњи свет као објекат нашег сазнања са свим друкчије, но што представљамо наш унутрашњи, пеихички свет, када се трудимо да га начинимо такођер објектом или нечим слично објектомг

Ето закључне ворме, у којој нам се представља питање о основним разликама у природи наше свести с једне стране, и спољашне реалности са стране друге. |

Погодбе нашег примања утисака и израда представа двеју врста јесу једне пеихичке, које леже у механизму постанка свести, друге у особинама спољашњег света. Сва тегоба задаће састоји се у томе; што су обе врсте погодаба нераздвојно свезане и међусобно испреплетане, услед чега подела њихова наилази на велике сметње. Кад се ми старамо да одредимо: на који се начин под утицајем сарадње "спољашњег света наша свест раздваја на два дела — субјективну и објективну, онда се при томе спољашњи свет већ од самога почетка размишљања претпоставља као Фактор, који сам по себи постоји независно од тог сазнања, на које он има утицаја, а међутим у другој половини размишљања показује се да треба истом добити тај спољашњи свет, као пропзвод поделе свести. Противност по суштини потпуно је неотклоњива.

Спољашњи и унутрашњи евет показују се као узајамне маште — ми представљамо спољашњи свет по Формама свести, па зато чим покушамо да пеихички свет објективишемо, ми смо фаталним начином принуђени да га представимо у сликама и особинама спољашњег света. —