Учитељ

зколбко КРЕТАЊЕ У ОВЕТУ ОЈ »# 5 ж

План за организацију школа за народно образовање одбачен је од универзитетског савета у Берлину, јер је већина нашла, да ово образовање не стоји у сагласности са статутима универзитета берлинског. Ипак, неколико професора универзитетских у Берлину покушали су да оснују популарне курсеве, и поднели су молбу за субвенцију. Министар и директор наставе обећали су своју помоћ,

и само се очекује царско решење.

. Међутим, док се ови курсеви не уведу, постоје школе за уеавршавање, које настављају посао основне школе. У Сакеонској ове школе походи 107,376 ученика, у Витембергу 104,128 ученика, у Баденској 60,816 ученика, у Пруској 150.000. У Баварској нема ових школа, али око 300.000 ученика походн празничне школе. У Виртемберту су ове школе обавезне и дају добре ресужтате, а постоји по једна на 4:1 становника.

ж ж =

Француска пати од наклоности дечје к алкохолном пићу, и ортавизује читава друштва, издаје књиге, приређује предавања и т. д. све у циљу, да сузбије пијанетво и употребу алкох. пића. Ни у Немачкој као да није боље. У Бону од 241 учен. у добу од 1—8 год. саме једам није никад пио ни пива, ни вина, ни ракије; 67 није пило ракије, али су за то пили пива и вина; 20 учен. добивали су од својих родитеља ракије ради крепљења, неки у јутру, место млека. Наречито је ракија давана девојчицама (17 дев. од 121 и 3 муш. од 180). Ова се деца у шкели одликују слабим учењем м раетројеном мажњом. —

» = ж

Католичка немачка странка покушавала је ове године, да заддбије у своје руке управу над школама. Најпре је издата брошура: Рег Хееабтитдзаеља бев збаабљећен _ Уоеавсћије (разорни дух државних основних школа) са девизом: Хришћанин или атеисто Књига је упућена свима хришћанима, без разлике вероисповести и бори се протих антитришћанског и револуционарног дужа, који се мвпрекиднео развија у народним школама. Тражи се, да основ васпитању буде режигиозна настава, а то ће се постићи, ако непосредан надзор над школама буде у рукама црквених поглавара. Та је мисао прихваћена по том од католичке групе у парламенту немачком. У брошури се виче на научно безверје, а оптужују се и велики немачки песници (Виланд, Лесинг и Гете) ла су унели у мемачку књижевност дух не-