Учитељ

школско КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 481

Главна је тежња реформиста да потисну учење латинског језика из прва два разреда, а грчки готово са свим, замењујући их Француским и енглеским језиком, јер су ови језици ближи немачком језику по својим граматичким правилима.

Ова реформа важна је у социјалном погледу, јер организује 32 еве земље један тип једнолике наставе, која служи као заједничка основа за све разноврене школе секундарне наставе (гимназије, реалне гимназије, реалке и т. п.). Тако, родитељи неће морати да прерано бирају струку за своју децу, а то је добит и за њих и за омладину.

Покрет реформаторски изазвао је нападе противничке, који ве у главном своде на то, да је латински језик лакши за учење од Француског, те га треба оставити у нижим разредима, док реална знања, као тежа, треба пренети у старије разреде у умереној количини.

Покрет отпочет у Франкфурту, раширио се и по другим местима, Отварају се општинске гимназије по том плану, нарочито у индустриским и трговачким местима. Успех је, како тврде приврженици овог правца и посетиоци ових школа, врло добар. Ипак, за крајну оцену треба причекати 1901. год. кад ће бити први испит зрелости у школама реформисаним у новом правцу.

Пруска влада ставила је у буџет суму од 15.000 марака, ради изашиљања професора у Франкфурт и др. места, и проучавања џрограма и плана наставничког.

У Баварској се поклања симпатија реформаторском правцу. Министар просвете казао је у њиховој скушштини, да он сматра идеје“ реформиста као секиру габодену 9 корећ ауманистичке наставе и као' почетак краја. Он је мишљења да треба што више неговати класичне: језике, и да је опасно замењивати латински језик Француским.

У осталом није много сачекати 9—8 године, па ће се видети резултати које може дати нов наславни правац у немачким школама.

СМСМ У . МАО 3 5

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ

—-Фд-—

У зудијенцији код Њихових Величанетава. Главни Одбор Учитељског Удружења давао је забаву у корист своје благајне 12. ов. м. На ту забаву Главни Одбор поввао је преко својих изасланика Г. |. Ј. Максимовића председника, Д. је Соколовића уредника _„Учитеља“ и М. Сретеновића уредника „Зорице“ и Њихова Беличанства Краља Александра и Краља Милана. Њихова Величанства изволела су

Учитељ 84