Учитељ

688 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

заборави, да дечак кров сву строгост треба да провиди љубав, и да“ је она баш узрок, који нагони узитеља да прибегне казни, као и то, да, је он строг, само ради учениковога личнога добра. Ослањајући 08 на учитељеву љубав, ученик мора опет да се поправи; поред ње понижено частољубље мора опет да полети на више; она чини, те дете може да увиди, да му је ипак најбољи саветник учитељ, који та кажњава. Овде треба имати на уму Стојеве речи: „Тога јадника не треба са свим сломити, а то бива врло лако, кажњавајући га пред другима; треба му дати могућности, да, се из најдубљега. потреса. увек поново уздигне, и то у непосредној близини учитеља, који га је казнио, те да осети да му је овај очински пријатељ, и да прими руку, када му се пружи“;") учитељева је љубав у евези са збиљом и досто- | јанством, она је ва учениково частољубље благотворна, росна, капљица. благи сунчев зрак, који чини, те ова нежна биљчица, чак и после казне напредује и цвета.

Ази овим смо већ и завршили одељак од избегавању свега онога, што води с једне стране ка славољубљу, гордости и сујета, а с друге стране ка затупљивању и убијању частољубља, и приспели смо до оних васпитних средстава; која непосредно служе нези частољубља.

Ну пре но што пређемо на тај део, мораћемо се дотаћи још два начина кажњавања, који су такође подесни да угуше детиње частољубље, а то су затвор и судска осуда.

Затвор треба, као и телесну казну, изрицати у најређим случајевима, па шта више чак и ређе него ову; затвор треба увек сматрати као такву казну, која долази тек онда, када телесна казна није више довољна, јер у њој има за децу поред других опасности, које доноси собом усамљено седење, куд и камо више понижавања, него у телесној казни. С тога је треба, употребљавати само при најтежим кргвицама. Чешће употребљавање имаће за последицу не вамо то, да она изгуби свој значај, него ће и томе допринети, да се ученик навикне на повижавање, те да га почне сматрати са нешто, што се само по себи разуме. С тога је код једнога и истога ђака не треба никад тако често употребљавати, да се он навикне на затвор, јер би то имало за последипу чак и то, да он и судску казну узме олако. Ово нас приводи последњој тачки наших разматрања.

Као што је познато, човек је од своје 12. године одговоран пред законом за своја дела, и због тога се и ђаци грађанских школа због преступа кажњавају судски, и то не само затвором, већ и роби-

ђ роу Нацзрад. 5 135.