Учитељ
ЗАБАВА И ПОУКА (а:
— Марко Краљевић, био је син Вукашина Мрњавчевића, који се одметнуо од цара Уроша, сина Душанова и прогласио за српскога краља. Кад је Вукашин погинуо на реци Марици, онда је и Марко био одметник и прогласио се за краља. Турци еу га напали, а он се кукавички улагивао Турцима. Молио их да га оставе на миру, а обећао да ће их еве елунати, и да ће им са својом војском помагати.... — То је лаж! То није истина! цикну деда Игњат.
„Дете уздахну.
Истина је деда. Он је помажући Турцима, противу хришћанских Влаха, погинуо у боју на Ровинама.
Деда Игњат је сав цептио од љутине.
— Ама која ти лола, тим главу напуни2
— Господин, одговори дете тужно. •
— Зар твој господин!
— Ја. Данас нам је причо о Краљевићу Марку. Он нам је каз'о све ово, што сам ти ја јако исприч'о.
— А, и, браћо! одхукну деда Игњат. То мора да је неки Швабов!.. Зар српска песма лаже“... Зар гусле Србинове лажу... А, и, Боже, што нисам јуче умро7!...
На једанпут стаде пред унуче.
— Ти нећеш више, ићи у школу, јее' чуо 2!
Дете бризну у плач.
— Немој, деда, молим те ка Бога. Ја верујем деда теби и твојим гуслама. Ја верујем овим мојим песмарицама... Немој ме до Петрова-дне вадити из школе.
Деда Игњат је саме ходао по соби.
— Зар је он за то дошто у наше село... Зар он сме да пљује на оно што је Србину светиња 7... Пфуј!... Их, што ли немам јако власти и снаге, а ја би њему ноказ'о ко је био Краљевић Марко...
До неко доба праскао је деда Игњат. им грдио и школу
и учитеља. две