Учитељ

Још нешто хтедох у одбрану школе, а брзоплети дечко упаде:

__ Тако нам је наредила госпођица. Рекла је: да после подне покупујемо „задатке“, а сутра ћемо отпочети разун.

(Отац се маши руком у шпаг, извади грош и тутну га малиши у руку. Дете одскакута, а отац дубоко уздахну. Разумео сау овај уздах. Он је речит; уздахом је ожалио својега синчића... ИМ, све ми се чини да је у ономе уздаху прошумило: „Јадни, сине!...

И кад се у једној варошкој школи уџбеници овако злоупотребљују, онда шта да речемо за сеоске четворазредне и пето разредне школе, у којима су уџбеници нужно зло.

Па, ко је тој злоупотреби крив» Највећи део кривице пада на просветну управу: Министарство и Просветни Савет. Изгледа да је највећа брига поклоњена: да се народне школе претоваре наставним предметима и програмом. Неки су министри ово истицали, као једино средство, за стишавање и умирење „немирних“ учитеља!.. Најмање, или боље ни мало се није водило рачуна о снази дечјег интелекта и задатку основне наставе.

Наставни се програм проширавао из године у годину, увођени су нови наставни предмети, а упоред стим: свака година доносила је по читаво туце рђавих уџбеника!..

У нас је и „звани и незвани“ и спреман и неспреман запливао у ћифтарење са школским уџбеницима. И вера и Бог, да не добисмо „упутство за писање уџбеника“ ускоро

би се број уџбеника изједначио са бројем учитеља и професора!

Заиштите од ђачића читанку, он ће вас запитати:

— Коју читанку желите господине >

У његовој торбици има много читанака. Ту је: „српска читанка“, па „пољопривредна“, „земљописна 5. ИСТОЈ ријска“... итд. -

1 Госп. М. Вујанац погрешно ме је разумео. и рђаво обележио као „противника уџбеника“, а горње речи као „рат“ уџбеницима. Понављам: противан «сам влоупотреби,-а не паметној употреби. Уџбеник не сме да „представља“ учитеља.