Учитељ

144

љут због Тога и на учатеља, улучло је ову прилику, позвао гау суд и осудио три дана затвора у општанској. апсани зато, што о копајући бусење траве „изрло авлију“ и тиме „оштетио општинску. имовану“. И капетан је нашао да је пресуда умесна...... |

·— Видео је око себе свуда неправду и неваљалство, видео је бездушнике како газе права народна, видео је "масу сиротана како плове у тами и незнању, а силни се титрају судбином њиховом. И. њега је срце заболело; он је желео да буде бранилац народни. Жудео је да искаже оно, што они радници не умеју исказати, а што је он врло добро знао и осећао. Хтео је да. буде живи протест противу неправде и насиља.

Кад. је капетан једнога 70-то годишњега старца ишамарао у судници и везаног затворио у брвнару, он је са сузним очима писао допис о томе једном опозиционом листу. У селу нема поште. Варош је далеко. Не могући само однети писмо, предао га једноме сељаку, који је важио као првак народни у томе крају, да га он однесе на пошту. Сигурно је тог дана тај сељак био наглув, или _ је мора бити пошта. погрешила, тек нешто А било, ; Јер је се писмо обрело у рукама капетановим...... :

Били су дивни дани пролетњи. пи топли зраци пролетњег. сунца оживљали су и веселили сваку душу. И богат и слромах радосно су очекивали велики празник Христовог Васкресења. А. на Велики Петак рано дојаха срески писар са пандуром у село и са"општи учитељу акт, којим се опшпушта из службе учитељске. А после мало. зовнуше га у општину и председник му саопшти: да се у року од 24 са'та из општине исели, удали, — иначе ће га као РОЈ ухапсити и протерати.

С рањеним срцем и поломљеним надама, са неколико динара у џепу и великим дењком ствари на колима, одмицао је он на Велику Суботу из свога сеоца путем што води у Београд, размишљајући како је лепо онима, који ће у кругу своје породице радосно "провести велики празник. А како је ол жељан тога мира и тихе.

среће домаће! У гуши га је стезало, сузе су му на очи навирале, и он је се питао, осећа ли ико неправду која га је задесила» Али __ко ће осећатиг У овој хуци и буци светској, ко ће још ЗОЛИТИ | Рригу по боловима. једног незнатног сеоског И

(ихе ТАВИЋЕ СЕ)