Учитељ

160

И у научној и педагошкој Немачкој још се оштре копља за расправу овога питања. И Немци, који су, за расправу овога питања, створили читаву литературу, још лутају. И они су још на раскрсници:

Једни траже да се читанка удеси искључиво за наставу машерњега језика. То би била више, ако смем тако да се изразим: формална, језична читанка. Све што се у овакву читанку унесе подвргава се једностраном критеријуму крштеријуму језика у најширем смислу. Таква читанка служи само развијању језиковног осећања, осећања језиковне лепоше пи правилности. Све, што се унесе у њу, мора да буде по форми и најлепше и најсавршеније. Укратко: формалисте поуку и знање жртвују облику. Јер немогуће је удесити: да оно шишто је по облику понајлетше буде опет и понајбоље са педагошког п психолошког гледишта:

Реалисте траже реалну читанку (КеаНепђисћ). Овде је садржина у надмоћности, али се не запоставља ни језик, ни његова лепота и правилност. Оваква је читанка шаренија, мириснија, дража. У њој су разноврсни чланци из разних "области људскога знања и науке. Таква је читанка центар

целокупне основне наставе — науке. Она представља у _ маломе уређено Ђђачко јеванђеље. Формалисте су једнострани... Реалисте су опсе-

жнији, пошпунији, правичнији и природнији... И на нашим читанкама опажају се ова два правца.

у Читанка за Ш разред носи обележје старе немачке _ школе, носи обележје формалне читанке. Она је једнострана: пуна белетристичке грађе, а ни једноге чланчаћа из науке. То јој је најслабија страна, стога је и најлошија. Приређивачи ове читанке угледали су се на Немце формалисте. Али данас и сами Немци напуштају овај правац, · ову једностраност. А Немцима, ваљда и сами приређивачи, морају признати компетентност за ове ствари. Немци су одвојили циљ читанке од циља „забавних књига“ за децу... Овде и ово упоређење, без намере да ма кога вређам : Ја. лично увиђам малу разлику између ове читанке и г. Не_ дићеве (приређивачеве) „збирке народних умотворина“... а, бар да су задовољили формалну — језиковну страну,