Учитељ

162 да га је учитељ храбрио и исправљао; сећа се да се много | напрезао !... Осетио је бол очију, а у глави вртоглавицу... И још се сећа: како је читанку одбацио подаље од себе,

како је одахнуо и промуцао: „Хвала Богу, ше се једном сврши! Беше повуци — потегни: једва жив остадох !...“

(Ово, што рекосмо за склоп и облик „реченица, важи и за чланке у целини.

Ови и овакви чланци не намуче само децу; они су страшило и за саме учитеље!.... Страшило и дангуба!.... Гле, како се наставник упиње да објасни неразумљиво, непојмљиво !.... Зноји се, гуши се, промукао, ама не иде: нешто га саплеће, а што нешто — шо су деца... И тако се упропасти многи драгоцени часак на бесциљно тумарање, објашњење. Јер оно што премаша дечји узраст, дечије појимање узалуд објашњава — никад не објасни !...

__ Ко познаје дечију душу, он не говори с њима, као са старцима. У деце је дух нејачак, а језик слабачак. Приређивачи читанака за старије разреда или нису познавали снагу и моћ дечјег духа, или су неосетно, са недовољне пажљивости, упали у грешку уносећи у читанке и такве чланке, који би заморили, сплели и ознојили и по каквог млађег гимназисту !.....

Читанка за Ш разред има дуге, неподесне и неспретне ове чланке:

„Благост према људима“, „Поуке из Св. Писма“, „Милош тобџија“, „Миладин Љубичић“, „Стеван Синђелић“, „Кнез Милош“ (овде је чак унесена и цела молитва кнеза Милоша), „Кара-Ђорђе“, „У кући на селу“, „Бадњи дан“, „Заостале ласте“ и „Прва бразда“.

Г. Недић, већину ових чланака, брани тиме, што су то чланци М. Ђ. Милићевића. Слаба одбрана... Милићевић је пријатан, лак и омиљен, али за нас старије, а не и за децу. Милићевић није то ни наменио деци, већ нама старијима. У читанци за [У разред најнезгоднији су ови чланци: „Београд“, „Голубац“, „Прилеп“, „Охрид“, „Нови Сане, „Сарајево“, „Дубровник“, „Ибарски пут“, „Опис, храњење и плођење виноградског пужа“, „Опис црнога бора“, „Ко-