Учитељ

183

Једна тужна али исшиншиша слика наших школских прилика. Новине „Политика“ донеле су у једном од прошлих бројева од ове године овај допис који прештампавамо без измене верујући да је ово све овако.

Како се издржавају неке основне школе2 Моју школу састављају две политичке општине, од којих једна, она, у којој је школа и даје нешто приреза, колико да није без ичега, док она друга није ни за прошлу годину све исплатила. Ево, већ је десети месец, крај године, а од целокупног буџета предато је школи до сад цигло 370 динара. Осталих 1480 динара, наравно унећемо сад, у новембру у нови буџет као дуговање. Последице су овога недогледне. Залуду је из министарства потекла наредба, да се свакога месеца предаје школи једна дванаестина суме одређене буџетом кад ту наредбу нема ко да изврши. Сеоске ћате — јер они су све и сва у општинама — најмање су вољни да јој се повинују. Само да чујете:

Најпре њих молим и опомињем једном, два пут, пет пута. Вајде нема. Тада се жалим среском начелнику. Пролази месец дана и — ни гласа. Пишем понова и опет чекам толико, па ништа. Онда се жалим окружном школском одбору, према распису од 99. јула 1904. год. Тек после дваестак дана добијам ја — мислите прирез — нека акта из окружног одбора. Ту је моја жалба, ту иначе врло енергично наређење среском начелнику и од овога исто такво председнику општине: да сав прикупљени прирез преда школи; ту одговор председников, мишљење капетаново и, најзад, мени на саопштење. Само приреза нема. Шта је било» Начелник наредио капетану да настане и т. д. Капетан наредио писару: Н. Н. писару, врло хитно. Писар шаље суду општине акт: да одмах председник престане среској канцеларији и понесе собом сав прикупљени прирез. Председник долази и доноси — ви опет мислите прирез — акт који му је написао ћата. Ту прочитах: како је гладна година, како је народ оголео, како би му се морали продавати бакрачи ако би се урадило по жељи учитељевој, него да се причека још неко време. Даље нађем: срески начелник враћа Одбору акта с мишљењем да се причека још бар месец дана, и, најзад, окружни одбор то све мени шаље на — саопштење и извештај. После месец дана, наравно, нема приреза и ја се опет жалим среском начелнику, где