Учитељ

204

ЛИСТАН

СЕОСКИ УЧИТЕЉ

— Недовршена историја једне душе Милут. Станковић, учит.

— „Видеће народ!“ мислио је он у души.

Пе У скоро је опет у службу враћен. Сад је опет мислио.

да ће се најбоље народу одужити, ако у срца омладине усади оне врлине, које је он ценио и узносио. И зато се свом душом предаде раду у школи.

Радио је без одморка, без обзира на здравље и на снагу своју. По свршеном предавању, задржавао је слабију децу из свију разреда и за њих удешавао нарочита предавања, не хтејући да их занемари, упињући се да их изједначи с осталим ученицима. Недељом и празником радио је у продужној школи, а на концу школске године од силног напрезања покашљивати; сасуши се још више, а лице му постари, само очи још остадоше старе: још пуне наде, доброте и одушевљења.

__Не заустави се ни на томе само.

Покрет за привредним оснажењем народа и спасавањем се- ·

оског живља од зеленаша и интережџија, беше захватио и њега. Мисли изнете и покренуте о томе нађоше одјека и у његовој души. (Он се стави на чело тога покрета у своме крају и поче пропагирати идеју о оснивању земљорадничких задруга. У своме селу састави и образова земљорадничку задругу — прву у тој околини, а на великом привредном збору, који је тога ради сазват, смело диже свој глас противу оних, који га даве зеленашким и каишар-

ским интересом и од масе доброг и радног народа стварају —-

бескућнике.

Неколико „виђених људи“ из његовога краја, којима је инте-_

режџирање главни начин богаћења, оптужише га поверљиво министру „да бушкара по народу“ ит. д. — и концем новембра стиже

_му акт, којим се премешта далеко тамо иза Хомољских планина.“

У једном старом изношеном капуту, блед, изнурен, разочаран и увређен, крете се у сред зиме на далеки пут. Са њим путује и

паса аза

па ем акко.