Учитељ

947

како да се тај задатак постигне“, како г. г. састављачи тумаче; да о омаловажавању оцењивача („за сваког, који ову ствар разуме“! да као лингвист може разумевати и ствари њихова фаха, и не говоримо ! -

Тач. 3. — Овде г. г. састављачи веле:

- „На стр. 617. у почетку оцењивач је ваљда хтео (510) да говори о избору градива у читанци, али је побркао избор и распоред, па је изашло — ништа (512)! Педагошка теорија разликује то двоје јасно и за обоје има одређене принципе. Али би то требало знали (хте), па шек онда оцењиваши како је то овде у нашој читанци изведено“. (страна 720.). Ми смо у почетку 617. стране казали ово:

„У њој (т.ј. читанци) је употребљен нов, до сада код нас непознат, начин распореда градива!: по годишњим _ временима, у вези с трајањем школске године. Овај би распоред! био подесан само у толико, што би се чланци из појединих наука или из живота људског груписали према томе коме годишњем доба припадају. Ученици би читали и учили оно што се око њих у то време дешава, и то би веома помогло очигледној настави. Међутим, овом читанком само се изгубило у том погледу; јер се није ни принцип поделе задовољио, нити наставни програм, који треба да даје директиву у изради. И поред доста оригиналних чланака састављачевих, принцип је репрезентован само у подели“ а о каквом систематском груписању на основи годишњих времена нема ни помена. То је до очевидности доказано рефератом чланова комисије за преглед уџбеника за српски језик у народним школама“ (стр. 617.).

Дакле, на стр. 617. „у почетку“ нигде се не говори о избору, него само о распореду читаначког градива у опште и у њиховој читанци; и баш та реч „распоред“ поменута је на 3 места (двапут у горњем цитату и једанпут мало више на истој стр.). Наше разлагање није, дакле, нејасно, без непосредног наговештаја о распореду градива, да би г. г. састављачи имали право да изводе чак и могућност („ваљда“) неке наше пометње у томе шта је „избор“, а шта „распоред“ градива. Према томе, пошто у нашим речима нема никакве збрке појмова, него се јасно говори само о једној ствари, није могло изаћи „ништа“, како жучно, а ром,

Е Садањи курзив. 2 Пређашњи курзив.

о 8"