Учитељ

665

школовање. По нашем скромном мишлењу једини је начин да му се у томе помогне тај: да ђачки одмор за сеоску децу траје што дуже и то да буде у оним месецима у којима су највећи тежачки радови. Кад знамо да највећи тежачки радови падају у месецима: мају, јуну, јулу и августу, јер се тих месеца сустижу радови а неки падају у исто време, нпр. копање, косидба и жетва неких усева, и кад знамо да је тих месеци заузета пољским радом свака вредна и јака рука, онда нам је лако одредити: када треба да почиње и докле да траје ђачки одмор, правије рећи: када децу, која се уче треба упутити кућама те да замене родитеље и друге јаче укућане, које зову тежи послови, у лакшим пословима: чувању стоке и др. Свакојако треба их упутити кућама почетком маја и не тражити их све до почетка септембра. Те према томе и школска година требало би да почиње 1. септембра и да траје до !. маја.

Нека нико не мисли да би се овим штетили интереси школски или државни. Боже сачувај! Јер нити је школски ни државни интерес да народ због образовања и васпитања опада економски пошто је познато да као год што без нужног образовања и васпитања не може бити економног напретка тако исто без довољно економне снаге у једном народу не може бити ни доброг образовања и васпитања. Народи напреднији у економном погледу образованији су од народа економно слабих јер више троше и могу да троше на образовање и васпитање своје омладине а тако исто образованији народи па чак и појединци пре долазе до економног напретка и благостања од необразованих и неваспитаних. Једно без другога, дакле, не може напредовати. Народ треба образовати и васпитати али у томе не треба ићи тако далеко да му то црпе економну снагу већ и образовање и васпитање удесити тако да оно за сво време свога трајања буде неосетно по економне интересе народне те да би га доцне, имајући подлоге економне, могло јачати у економском погледу. Система, којом би се ишло на то да се народ пошто пото образује и васпита погрешна је, јер она би ослабљавала народну економну снагу и водила тамо, да, услед економне исцрпљености, не може бити ни помена о неком бољем образовању и васпитању. А застој у образовању показао би застој у економном опорављењу