Учитељ

670 — | :

самом народу и увек то истичу као услов за добијање звања, почасти и положаја до којих један сељак може доћи.

На срамоту ХХ века код нас у Србији и данас може да буде: општински одборник и да решава саобразно писаним законима о напретку општине — неписмен човек; општински председник и судија и да суди по писаним законима — неписмен човек; општински благајник, који рукује. општинском имовином — неписмен човек и, што је најжалосније, чак може да буде а и бива народни посланик и ствара писане законе — неписмен човек!!! Није ли ово жалосно и зар ово не наводи на мисао многога сељака да му школа није толико потребна кад он и као неписмен може доћи до части, звања и положаја до кога у опште може доћи један сељак па ма био и најписменији.

С тога да би се дало и видна знака да писмени људи. више вреде од неписмених и да они могу доћи до извесних звања и положаја у друштву до којих неписмен човек не може доћи, неопходно је потребно учинити измене у свима односним законима у томе да нико не може бити никакав општински часник нили срески или окружни посланик а најмање народни посланик, који није довољно писмен и није свршио бар три разреда народне школе. Истина, ово би била једна принудна мера за упућивање деце у школу али мера корисна не само за децу и поједине људе већ и за све јавне послове, јер би смо се тим опростили „беде невидовне“ и бруке и срамоте наше: да нам неписмени стварају писане законе, суде, управљају општинском имовином и т. д. и т. Д. То, и само то диктовало би сваком нашем сељаку да дете, а нарочито мушко, радије даје у школу и да настојава да знање, које је стекло у школи не само одржи већ и прошири.

На завршетку потребно је да се каже неколико речи о принудним мерама над оним који живе сами за себе и имају свет у себи и на које не може утицати никакав разлог ни изгледи на бољу будућност њихове деце; правије рећи треба говорити о казнама које би гребало примењивати над онима, који никако не би хтели да шаљу децу у школу и на које ништа друго не може ни утицати до јака и осетна казна.