Учитељ

"679

се нове преставе везивати са старим преставама по сличности и различности. Тиме се пак постиже то што деца кад виде неки предмет одмах се сете и других предмета који су с њим слични или различни, те се тиме боље утврђује памћење њихово у њиховој свести.

Памћење по унутрашњој садржини може бити: без разумевања, губљење речи, механичко, сукцесивно, а може бити са разумевањем садржине логичко или јудициозно памћење. Механичко је памћење без садржине те по томе нема вредности, а лако се и заборавља, није трајно. Њиме се искључиво стара школа и служила. Као што је познато стара је школа стварала преставе и појмове речима и тражила је од својих васпитаника да те речи упамте и то онако и оним редом којим им је и показато у први мах. То се постизавало честим и многим понављањем речи једним и истим редом, без разумевања садржине. По што такво знање није трајно, јер се речи лако заборављају, то се при-

ступило још чешћем понављању, те се утрапила деци у шаке књига, уџбеник (часловац и др.).

На своме је месту тврђење да и код добрих наставника — у данашње време — уџбеници наводе децу на механизам, те је за то рационална педагогија противу њих и. сњима би бар сада, као са остатком старе школе, ваљало прекинути бар у нижим разредима (Ги Ш) осн. школе.

У старој школи постојала су и некаква „диктанда“, „диктати“, којима се такође механизирала ондашња настава.

Стара је школа чинила злоупотребу са памћењем у својих васпитаника, експлоатисала га у своју корист, а на штету здравља дечјег, јер су ђаци морали бубањем научити цео часловац, псалтир и др.

И у данашње време нађе се где где механизам или бар наследници његови вербализам и шаблонизам.

Да богме да је тешко растати се са старим навикама, а људи су по самој својој природи конзервативни, те су нова начела психолошка споро продирала, а до скора примећавало се пуно остатака из старе школе, од којих ћемо навести неколико само.

Уђете у школу. Наставник пропитује земљопис и пита:

=— Које реке шаљу воду Зап. Морави