Учитељ

705

В. Веселиновића, родом из Јасења, на Делиграду, испод Алексинца. Он је по свршетку гимназије дошао у Врање при крају августа 1872. године. Млад, здрав, одушевљен за рад, спреман и потпуно свестан својега посла и задатка, учитељевао је у Врању око две и по године до краја 1874. године.

Чим је г. Милојко дошао у Врање, одмах се рашчуло муњевитом брзином по целој вароши да је дошао учитељ из Србије. Сви емо ми ученици трчали да га видимо у хану где је одсео, и тада смо први пут видели човека под шеширом, огрнут плетом и са штапом у руци. Сутра дан кад је дошао у школу, видели смо га у дворишту с Манасијем Поповићем, врањанцем, али сад већ под фесом. Овај Манасије који се школовао у часловској школи Анђелковој у Врању, и по том у таквој школи у Скопљу, по уговору с грађанима. радио је у српској школи и одржавао је од смрти Вићентијеве, па до доласка г. Милојка. За све време пак док је г. Милојко био учитељ у Врању, Манасије је био његов помоћник

Када је г. Милојко први пут ушао у нашу школу, ми смо сви били узбуђени од радости и чекали смо његову прву реч да чујемо. Пре него што је проговорио: Помози Бог децо! сузе су му потекле... Ми смо се шћућурили један уз другога и слушали како нам први пут слободан Србин из обновљене Србије говори... Одмах је настала нека живост у школи и нека већа слобода; бар смо ми ученици тако онда осећали. Она шака јада (око 50) наше браће, која је походила бугарску школу, завидела, нам је, а њихов учитељ Шишеџијев одмах је по том пришао г. Веселиновићу и предста. вио му се правећи му комплименте. И заиста увек је г. Милојко живео с њиме, и одржавао везу с породицама, које су слале децу у бугарску школу, те су сви врањанци према г. Милојку били одани и ценили његово понашање и српски рад. Кад је бугарски архимандрит Јосиф, садашњи бугарски егзарх, пролазио кроз Врање и ту се неколико дана зауставио, није се растављао од г. Милојка. То су сви врањанци увидели и ценили снагу својега учитеља. Кад је први егзархиско-бугарски владика Доротеј дошао у лето 1874. године није хтео да руча и вечера док не сачека г. Милојка. Све ово очевидно значи да су онда бугарски пропагатори опазили српску свест и српску енагу у Врању, те нису могли ни смели да атакирају на Србе у Врању и околини.

Првих дана, док су прваци врањски успели да легализирају код турске власти новога учитеља по ондашњем начину потписујући с њиме уговор и јемчећи власти за њ, г. Веселиновић је

Учитељ |