Учитељ

716

1901. министарство Валдек-Русовљеве хтело је да пође и даље, па је отпочела лајпцизовање и приватне осповне школе. Тежило се, по речима министра-председника (у његовом чувеном говору у Тулузи) да се поради на „моралном јединству земље“. Нећу ући у појединости жучне полемике, која је поделила републиканце · у овом питању. Али ваља јасно изложити како је ово питање било постављено. 5

Један чланак листа Тетрв-а дефипује овим речима либералну тезу (10. август 1908.). Е

„Слажемо се с владом о надмоћности световне наставе, о користи да се овом наставом све јаче истискује религпозна настава, Али мишљења смо — и у томе се разликујемо од г. Комба да то истискивање ваља да потече као ВОЉНИ пристанак оних, којих се тиче, а не строгошћу закона. Дужност нам је да желимо морално јединство у општем слагању. Нико нема права да га намеће превлашћу нечијом. Отац породице, који жели, користећи се својом слободом, да да сина у религиозну школу, тако је исто за поштовање као п радник који за време штрајка продужује упорно рад. Има питања, преко којих у републици већина не сме прећи у пркос одупирању мањине“, |

ФА Фоблог творац закона од 1886, и сам. је пришао овоме мишљењу. _ С друге стране ево како је још доцније г. Комб, последник

г. Валдек-Русо у предсеедништву министарства, пзвео супротно мишљење (Говор држан у Коркасону, 24. Јула 1904. год.):

„Нпкоме није непозната морална величина, као ни небројене. тешкоће, политичког п друштвеног преображаја, које ми у овај мах изводимо. Овај је преображај управљен противу једпе страшне силе, оне мрачне силе конгрегација (браства), од које су дрхтале монархичне владе, п која је услед безразложног страха, који је умела да улије републичким владама, успела да подјарми умове и срца... Алп ћемо ми отргпути умове из вековлог јарма, који их спутава, Настава, ослобођена духовничког туторства и предана у руке световним лицима, ослободиће од своје стране покољења,..... Хоће да занесу Француску за конгрегације, јер је њихова ствар тобож ствар правде и слободе. Француска се може занети само. својом моралном независношћу, петинском правдом и истинском слободом, онаквим какве сјајпо зраче из бесмртних начела револуције,“ И тако у дебати опозиција је гледала пре свега слободу на-