Учитељ

121.

вати циљ ове вештине. Почело се и свршило цртање припремом за цртање. Цртање ће у том случају и даље важити као један фактор У васпитању, али који доцније у животу пеће моћи имати п практичне употребе. Ми смо сами за ово сведоци: ми нисмо ни у гимназијама ни у Учит. Школи учили перспективно цртање, и да ли се ми можемо увек послужити цртањем, као врло згодним средством у настави ;

А шта тек да рекнемо за децу, која сврше само оси. школу;

И ако је засебно реферовано о писању у оси. школама а засебно о цртању, и како сам ја изнео везу између цртања и писања, и како је ово питање ппаче веома важно ја мислим, да би оба ова реферата требало спојити и да их нарочити одбор, који би ви изабрали, проучи, и са својим мишљењем поднесу збору на претрес.

Ник. Ј. Соколовић учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А). РЕФЕРАТИ

Српска. Читанка за ||. разред основних школа у Краљевини Србији. Саставили Љуб. М. Протић п- Влад. Д. Стојановић. У Београду. Штампано у Државној штампарији Краљевине Србије 1906. године; цена 90 п. дин, ,

(наставак)

Чланци о природи. Природа је сваком отворена књига за слободно читање п учење. Она је најчистија реалност и основица душевном развићу, јер нам пружа све, по опоме: „Што није било у чулима није ни у мозгу“. Тачно посматрање природе води на најправилније и најкорисније мишљење, па духовно јако развиће. Овде се тражи најстрожија пажња и поступност, те да сваки нови објект допуни стари и да још што ново придода. Исто тако не сме се са много објеката истовремено поћи, јер је посматрање повртно, а ово значи као и ништа. Зато п за овакву једну књигу, као што је ова читашка, мора се много пажње имати, п одабрати моменти из природе, који ће непосредно у душу продрети. Осим тога и погодно морају написани бити, еда би били у складу са дечијим моћима схватања. А овде не могу поднети песничка идеалисања.. Песник и уметник друкчије посматрају п осећају природу пего други, па то осећање п казује својим, песничким језиком, а овај