Учитељ

137 читању; апозиције се нису одвајале никаквим знацима, а и реченице везане су често само свезом (да, и, него) а запетом нпсу раздвајане. Поред тога неколико је песама написано просно; а зашто тог — не може се објаснити, а овако писати не значи песму препричати. При том су врсте већином управном цртом одвојене. И то је тек једна оригиналност ове књиге. — Придев „Ртњев“ (стр.

199.) треба писати малим почетним словом, пошто није постао од. крштеног имена. Нека остану све те погрешке као и „млеком залевано ждребе“, да их не ређамо, него само да проговоримо још коју о подели ове књиге и размештају штива, па да овај приказ окончамо, јер већ много одуљисмо.

И подели се има исто оно приметити, што и свима анализиним чланцима, т.ј: не одговарају своме имену. Хтело се да се грађа распореди по круговима („од ближега даљему“) и првоје одељак „Дете“, у коме су песме и поуке, које се могу и на одрасле односити, па, и ако се у њима често деца упућујући помињу. У одељку „Породица“ има чланака о оцу, мајци, браћи и сестрама, ама ту су опет само поуке моралне, а не види се шта је породица. Овај је одељак ипак од свих најбоље уређен само да су му и чланци

ваљани. У одељку „Народ“ има већина. чланака без везе са народом п ако се осећа друштво у многим чланцима. По чему су башту дошли чланци: „Молитва“, „Како је постала ракија“, „Две жабе“, „Бреза и др. па песме: „Пастирка“, „Мала козарицал, „Орачи“, „Ратарев понос“, „Копач“ итд. У одељку „Отаџбина“ има пуно песама и чланака, која са њом ништа заједничко немају, -н. пр. „Комидба“, „Зимње јутро“, „ЖЖабе“, „Јарица“ ит.д: редом, па чланци: „Зима“, „Северац“, „Пролеће“, „Наша шетња“, „ега“, „„јете у шуми“ и др. Одељак „Из српске прошлости“ нема ничега, тачно историјскога, осем ако је историјска важност „гЂуба И Радојице“ и „Св. Арханђел Михаило“.

Поделу овакве књиге мучно је удесити а да се не нађе замерке. Зато и нећемо за ово ништа замерати, јер. у читанци је то најспореднија потреба. Тежња једна преовлада, а изгуби се друга, исто толико важна н. пр. „Бреза“ чланку у одељку Народ о

пада песма „Стара бреза“ у одељку Отаџбина.

Колико сам знао, и како сам умео, учинио сам своју прика- | зивачку дужност. Ова читанка није поправила наше зло у слабим уџбеницима, јер није. заменила гору од себе: Ни оваква није могла.

Учитељ 49