Учитељ

767

читали какву Психологију о одраслом човјеку, да су нашли и Психологију дјетета. То је грдна заблуда мање више свих педагога у повјесници педагошке науке па до данас. Шта више! Како вели гореспоменути американски педагог Тајлор, „штудирајући дијете, у истини штудирамо и човјека... права штудија људског рода јесте човјек, ну, ко не познаје дијете тај неће никад знати шта је ни човјек“. —

Шта значи „даровитост“2 На сваки начин индивидуалне разлике — рећи ће сваки педагог и психолог. Ал' сад је питање, како се имају схватити, интерпретирати те индивидуалне особине у даровитости.

Историја Индивидуалне Психологије показује нам досад разних мнијења и диспозиција у индивидуалним разликама. Ми их у главноме можемо свести на ове врсте:

1) Од вајкада — још прије 2.000 година — позната је наука о темпараментима. ИМ дан дањи можемо видјети и у нашим и у страним психолошко-педагошким уџбеницима како се говори о колеричком, сангвиничком, меланхоличком и флегматичком темпераменту. Ну, ови су темпараменти неодређени, они у истини не постоје, доли само у апстракцији. Темпараменти узимају у обзир само осјећаје и вољу, а индивидуалне разлике треба свести на некоје елементарне разлике.

2.) Филозоф и ученик чувеног песимисте Артура Шо-

пенхауера — Банзен, писао је штудије о карактеру. Ну, та његова „карактерологија“ и сувише је конштруктивне "природе.

3) У новије доба с карактерологијом бавио се познати Немац, Сигварт. Он је људске карактере подјелио у три врсте :

а.) рефлектирајуће или теоретичке природе;

6.) практичке или волонтарне природе и

в.) природе пуне фантазије (уобразиље).

4.) Френологија опет, коју је засновао чувени доктор Гал, хоће да по изгледу лубање одреди карактер човјека.

5. А Фиогномија опет, коју је засновао швајцарски песник Лафашер хоће да људски карактер прочита на цртама лица, по „изгледу“ човјечијем.

Сва ова испитивања карактера, индивидуалних разлика у даровитости људској не могу се одржати пред форумом