Учитељ

769

дичном дјелу: „Рзусћојооасће Агђенеп“, а испитивао је оне особине у даровитости које су се дале експериментално мјерити, одређујући град, степен тих разлика. Главна ствар његових експеримената била је та, што се пазило на величину степена међу једним те истим квалитетима.

Проф. Крепелин разликује ове моменте у даровитости:

1) Душевна способност у напредовању. То ће рећи брзина простих психичких процеса а) при схваћању чулних надражаја, 6) при репродукцији престава и в) при остварењу радња вољиних.

2.) Способност у вјеџбању. Ово се мјери према скакању способности у неком раду.

3) Чврстоћа у вјеџбању. Ово је у неку руку генерално памћење у ширем смислу. Противност овоме је падање у вјеџбању.

4.) Способност специјалног памћења. Ово се мјери помоћу броја утисака, које препоручујемо (наиме утисци за имена, боје, тонове, времените интервале, бројеве ит. д)

5.) Пријемљивост, надражљивост. Ово је способност у прилагођивању на какав рад; дакле, брзина адаптације.

6.) Умарање. У неку руку могли би казати, да је надражљивост противност овоме. Овдје се мјери опадање рада кад се он дуже времена обавља.

7.) Способност у одмарању. Ово је противност особини умарања. Некоји се, наиме, врло брзо одморе, а другима је потребан велики одмор. Ово је мјерено на скакању радне снаге послије пауза.

8.) Тврдоћа сна. Ово је физичка особина људска, која је у разним периодама различита. Мјери се помоћу јаких надражаја, који буде човјека. |

9.) Особина у одвраћању пажљивости. Противност овоме је сталност у пажљивости, или енергији у кочењу тока представа. Ово се мјерило опадањем успјеха при првом узнемирењу, на које се човјек није научио.

10.) Способност у навикавању. Овдје се мјерио продужи утјецај узнемиривања при неком раду.

11.) Финоћа у осјећању разликовања пли осјетљивост. Противност овоме је конштантност. Овдје се мјерила осјетљивост у висини тонова, у нијанси боја, свјетлости ит. д. Ако је суђење конштатно, финоћа у разликовању тада није

Учитељ За: