Учитељ

774

и експерименти о дјечијим исказивањима. Тражена су, дакле, индиректна (посредна) закључивања о дјечијим исказима, | овим покусима дјеци је такођер давана слика, о којој

су дјеца све писала, што су на њој видјела.

Овдје долазе још два момента: ' а) даровитост у различитим годинама, и то како у погледу квалитативном (други предмети) тако иу . погледу квантитативном;

6) даровитост у погледу на сполове.

Оваке експерименте чинио је Ру. В. Штерн, Маркс „Лобзиен, Др. Врешнер и Бине. Ру. Штерн испитивао је дјецу од 7—18 године. Дјеци је показивао колорирану слику „Сељачка соба“. Дјете је, наиме, једну минуту проматрало ову слику и одмах за тим писало је, што је видјело (примарни исказ). Послије извјесног времена /7. Штерн захтјевао је опет од својих ђака, да опишу слику и то просто из памети; овим је хтио да испита њихово памћење. Код првог писања ђаци су били слободни, а код другог морали су да одговарају на поједина питања, која су се односила на ону слику о „сељачкој соби“. Ово друго дјечије исказивање зове О7. Штерн — секундарним. Прво исказивање било је више спонтано (из сопственог дјечијег побуђења) и индиферентно, а ово друго више преслушавања, одговарање на сугестивна питања.

Резултати тих Штерновнх експеримената јесу ови:

1 У погледу на спол: 1.) у цјелокупним одговорима дјечаци су бољи, него ли дјевојчице, а особито у погледу на апсолутан број у знању;

2.) у лошим одговорима оба спола подједнако стоје

3.) дјевојчице показују више несигурне одговоре.

Ова сексуална разлика још јаче избија при тешким исказивањима. Тешкоће у исказивању двојаке су: материјалне (боје) и формалне (сугестивна питања).

4.) И материјалне и формалне потешкоће у исказивању веће су код женских ђака него ли мушких.

Ћ

И у погледу на дјечије године:

5. тачност у исказивању расте с године на годину. Врло велики напредак опажа се између 7. и 14. године.