Учитељ
798
се у Преображењу, а има их и преко границе у Пчињи. Млађи пак свештеници, нарочито они с оне стране границе у Пчињи, школовали су се махом у своме селу, код учитеља, · који су свршили школу у Преображењу. Према овоме школа у Преображењу ширила је писменост у народу и спремала за ондашња доба свештенике и учитеље почев још око почетка Х]ТХ. века, а можда још и раније, а не тек од 1852 године, као што то наводи господин М. Ђ. Милићевић у „Краљевини Србији“ на страни 306.
У срезу пчињском било је часловских школа пре ослобођења још и у селима: Буштрању и Лепчинцу, а преко границе у Шајинцу, Барбацу, Светој Петки (Кленике), и Клиновцу.
У Барбацу је стара српска школа радила од 1863—1876 године, када је затворена, па 1891 године поново отворена. У старој школи радио је учитељ Стојиљко Нешић из истог села.
У Бујановцу је стара српска школа радила од 1860 године. Први је учитељ био Риста Младеновић. Затворена је 1862 године, па поново отворена 1870. Престала је радити за време ратова. 4
У Шајинцу је радила школа од 1850 до 1883 године, а об- | новљена је 1892 године. +
У Светој Пешки (Кленике) радила је школа од 1859—1884 | године. Обновљена је 1886 године. |
У Клиновцу радила је школа пре 1880 године, па је затво- | рена не зна се кад, а поново је отворена 1891 године.! 5
У. Шкопа у Градњи (срез пољанички)
Василије Поповић, свештеник у Градњи, који сада има 71 годину старости, ево шта прича о овој школи:
Школа у Градњи постојала је још у најстарије доба, које памте | он и његови стари. Учитеље пак, које он зна и које зна по при- | чању његових старих ређа овако: 4
1) Глитар, родом из Градње, био је учитељ од прилике пре | 100 година. Учитељевао је свега две године. Учио је 10—15 ђака у приватној кући. Предавао је словенски буквар, часловац и псалтир, | а поред тога и рачун онолико, колико је потребан за живот. Отац“ попа Василија оставио је после себе рукописе, из којих се види, | да је писао слова ђ, ћ, д љ и њ. Но свакојако је он научио ова 4 слова доцније, а не код учитеља Гмитра, јер је невероватно да је још у то доба продро у ове крајеве Вуков правопис.
1 Види помињати чланак од Ивана Иванића у „Босанској Вили“ бр. 19 и 3 20 за. 1905 г., стр. 806 п 307, бр. 18 стр. 281 и бр. 17 стр. 266. |
#