Учитељ

802 ·

разреду посредним пушем није за препоруку п из основа је #0грешно. Употреба искључиво непосредног начина при учењу Српског језика у овом разреду има ту слабу страну, што ученици не би могли одмах разумеши многе говорне односе (ма се служили и ми-

МИКОМ И радњом) те би их памтила више механички, а на тако

удруженим представама, као што напред рекосмо, не заснива се логичко мишљење, нити се може изучити говор, којим се може говорити кео што знамо тек, ако су представе удружене у логичкој, аперцептивној вези. Зато се при раду у приправном разреду узимају оба ова начина, и посредни и непосредни. /Ло ономе психолошком закону: „Од познатога — к непознатом“ — мора се и овде учење српског језика ошпочеши помоћу машерњег језика ученичког.

У самом почетку посредни је пут искључиво у употреби. Са сваким новим сазнањем речи и говорних категорија српског говора мало по мало, а све више и више, изоставља се посредан пут а отночиње непосредни, који ће се искључиво употребљавати тек онда, кад ученици буду знали толико Српски говор, да из наученог знања могу, а уз згодна питања, сами изводшти нове расушке на српском језику. А то ће бити тек при крају трећег или четвртог месеца рада. Па и онда, изучавајући теже односе треба упитати ученике: како то они кажу својим матерњим језиком2

Примера ради узећу ово: Особина свих романских језика, па дакле и влашког (румунског) као и француског, јесте: врло честа употреба глагола чинити, радити (франц. /агте; влашка: гаси!.) Зато ће бити узалудан покушај наставника приправ. разреда да непосредним путем (искључиво) стално утврди представе и појмове о радњама: кувати, готовиши јело, ложити ватру и т. д. па макар се, као и што треба, узела и радња с мимиком у помоћ.

При тим тежим односима, дакле, при тим тежим изразима, који се лингвистички зову рћтаве ратсшег — а којих има сваки језик — треба увек умешати и посредан пут: упитати, подсетити ученике, како се то и то каже њиховим матерњим језиком.

__ Кад дете, поред изговора српске речи готовити и ложити, као и поред радње готовљења и ложења, сазна овим посредним путем, да је то исто, што и њихово: правити ручак, правити ватру —

онда ће тај израз остати сталан у аперцепцији а и при репродук- |

цији задржати свој правилан изговор: јер, по већ наглашеном за-

А а аљеа са.

аса а басова а а пет љ