Учитељ

820

За пољопривредне појмове белешка министарска од 4. јануара 1897. године изреком вели: „Оно, чему ваља пре свега научити сеоске ученике, јесте узрок најважнијих пољских радова уз објашњавање појава, који их прате, а не појединости при вршењу њиховом, а још мање какви прописи, одредбе или начини извођења пољских радова. Сврха, коју ваља постићи јесте у главном та да се што већи број наше сеоске деце упуте у основним знањима, неопходним за корисно читање какве књиге о модерној пољопривреди или да се могне успешно пратити какво пољопривредно предавање.“ А у једној окружници инспектор версаљског окружног · округа додао је ове значајне препоруке (у октобру 1898. године): „Неће бити потребно да се утрапи детету у руке нарочита свеска нити да се по један или два дана месечно посвети пољопривредној настави. Биће доста ако једно од три недељна предавања обухвати ближе пољопривредне појмове или ако се са времена на време, на уредне размаке, одабирају примери из пољског живота као вежбања за штиво, препричавање, језик, аритметику и цртање. Ручни радови, у којима ће деца суделовати у школској башти или у врту за огледе, имаће више забавни карактер и неће трајати никад толико да преморе ученика.“ Пољопривредна настава у основној школи неће дакле спремати стручне пољопривреднике, она ће отварати будућим пољопривредницима само вољу и давати им основна знања из њиховог позива.

Такве би се исте опаске могле начинити и о „нарочитом течају првих знања за мрнаре и рибаре“, који су установљени у приморским основним школама (1898.).

Односно хигијене ваља ми забележити један врло занимљив покушај, који је последњих зимских течаја предузео у једној женској париској школи учени професор, г. др. Пинар. Ствар се тиче једне нове наставе фуерикултуре која обухвата негу одојчади (како их ваља држати, прати, повијати, учити их ходу и т. д.. У десет случајева девет младих матера немају појма о свему томе, него се ту уплићу тетке, стрине, куме, комшике, које јој улевају старинске адете, који су често кобни по дете. Зар није боље спремити девојчицу још у школи за њен доцнији положај мајке. Опити професора Пинара су успели, и то је драгоцено обележје ове сврхе, коју анализујемо, и којој тежи француска основна школа да постане што практичнија и што кориснија,

Не ваља бркати ручне радове поменуте у закону од 1882. (Салиси, Настава ручног рада у Збирци педагошких монографија,