Учитељ

832

народну средину, да у њој учи, саветује, опомиње, упућује. У том правцу он може системски и даље радити и претрести све мане и погрешке, чувајући се говора, који су чисто богословске природе, дакле стручни за људе из клира.

Б) РУСКИХ

Лебедова пђсенђ. (Лабудова песма) од Јована Х. Песталоција, превели с немачког на бугарски Др. В. Николчов и Др. В. Манов. Софија 1906. Као додатак уз „Училиценђ прђгледљ“. Стр. 244. в. 80,

Ово Песталацијево дело износи мисли и погледе о узроцима и начинима основнога школовања. Писано је с пуно искуства, јер га је писац израдио као осамдесетогодишњи старац, због чега му је и такво име дао, мислећи да му је то последњи рад пред смрт. Силна љубав и топлина, богате мисли и хуманитарне тежње красе и ово дело великога педагога.

В) БУГАРСКИХ

Показалец на педагогическата ни литература, от ХЈХ. вђекђ (1844 —1900. год.) Свеска П. Софија 1906. Написао Г. Енчев. До_датак „Училишном прегледу“. КОВ АЛА АЕ

У овој библиографији књига и чланака из области педагогике код Бугара налазе се забележени радови из дидактике, из методике_ језика, математике, јестаственице, историје, земљописа, вере и морала, | вештина, опште-просветна питања и из историје градских и сеоских школа.

7) СЛОВЕНАЧКИХ

рпдакшка. (Ођсе 1п розеђпо иКочјроује) 1 деј. Розеђпо икозјомје ЗТоуепзкеса испеса једкау ПЏидзјк зоП. 5рлза! Пг. Ј Везјак. 1 зпор:е. Љубљана 1906. Издала „З1оуепзка Зојзка танса“. Стр. 100. в. 89, Штампано у учитељској штампарији. (Је еузКа НзКагпа).

У овом издању Словеначке школске матице налази се дидактика матерњег језика словеначког у народним школама, обрађена научно по властитом искуству и страним изворима.

ртдакнка. 1 аде!. Розеђпо икоч!оџје ређа у ид. 5ојг. Љубљана 1906. Стр. 150 в. 80. Написао Мико Ошгоме.

Овде је дидактика певања у народној школи по нотама и без

њих. М ова као и прва и по изради и по смеру заслужују сваку " препоруку. | |