Учитељ

834 ЈАВНА ГОВОРНИЦА

Није лепо, није лепо...

Збор београдских учитеља примио је једногласно моју расправу о слободи уџбеника и препоручио управи, да је званично упути уредништву „Учитеља“ на штампање. У тој расправи доказао сам примерима, да је слободна утакмица кориснија по наставу и по државну касу и моралнија од монопола. Између многих примера неправилног рада споменуо сам само један, не помињући писце, од којих сам првопотписатога увек поштовао и волео.

Али је тај чланак толико наљутио мога пријатеља, да је схватио као да сам ја њега грдио и клеветао. А мени није до тога, да водим и личне полемике. Због њих сам омрзао и на писменост и на многе корисне установе. Мени је било само до принципа. И жао ми је што господа бранећи своје читанке не рекоше ни једну реч о теми, о слободи уџбеника. А треба и њих саслушати, јер су до скора били на положају, са кога се регулишу ова питања. •

Ја сам и сада убеђен, да би било непристојно кад би судија пресуђивао своју парницу, кад би референат за артилерију лиферовао топове, кад би чланови Управног Одбора које банке узајамно одобравали један другоме менице и зајмове.

А тако исто не пристоји се ни референту за основ. наставу да пише уџбенике за основну школу. А колико је непристојније, кад се за љубав или из обичне учтивости и услужности погазе Правила о писању уџбеника2 И ко их гази» Онај исти Просветни Савет, који их је прописао и пре месец дана публиковао.

Јер ево шта пише у правилима :

„Прелазна наређења

Чл. 29.

„После потврде и објаве ових Правила писци (или издавачи) уџбеника, који се сада употребљавају у основним школама, дужни су у року од три месеца (од 1. августа до 1. новембра) поднети Главном Просветном Савету преко Министарства Просвете своје уџбенике, које желе уступити Министарству према овим Правилима...“

„На преглед могу се, само за овај случај, послати и штампани примерци“.

„Министарство Просвете може за случај да уџбеник буде примљен, откупити од писца (или издавача) и штампане при-

: За ствари под овом рубриком уредништво не одговара.