Учитељ

20

стављен; свакн од њих даће нам пуно вежбања за слух, за говорење, за памћење, за машту, за изоштравање ума, и то све изазивајући у нама жудњу и радозналост. Само на овај начин образовали су се најобразованији слојеви у Грка, у Римљана, у Италијана, у Француза и у Енглеза. Прича се за Алкивијада да је једном наставнику обесио клепетушу, зато, што му у школи није нашао највећега од свих класичних песника, Омира. Па како су Грци марљиво изучавали своје најбоље писце, и како су, после, Римљани те исте грчке писце, преписивали, напамет учили, гласно изговарали, док се неби с писцем сасвим познали и сродили! Наравно да то нашем варварском столећу звони као каква бајка из незапамћених времена... У Италији најобразованији слојеви друштвени знају све своје класичне писце готово на памет; у енглеским новијим књигама приказују се стари писци у свакој прилици, и увек се, с британском охолошћу, хвале и величају ; француски народ поноси се својим језиком и стилом, својом присебношћу и јасношћу у говору, у тачном изразу, чиме су стекли хвалу и у својих непријатеља. Они поштују музе, па су им зато оне и наклоњене; они цене своје таленте не само по перу, него и по лепом опхођењу, а у томе и јесте прави узрок њиховој надмоћности над нама. Ми, Немци, у томе смо јако заостали; наш школски и канцелариски језик, са стилом склопљеним од храстових и букових брвана, неће нам ни једнога пријатеља задобити, нити и једнога непријатеља победити. Наш честити матерњи језик још је далеко од праве неге; наши најбољи писци непознати су у кућама, а често и у школама; у дворовима су чак и презрени. Зашто» Зато, што су наши писци чувари народног језика, они га чине јаснијим, лепшим и за · саобраћај пријатнијим. Нигде племените слике, нигде велике идеје, храбрења и упуства! Ако се која ваљана мисао и каже, остане затрпана у књигама, којих нико ни у руке не узима, у место да се свака добра мисао у школама чита и претреса, као вршај на гумну, док се не добије чисто зрно; уместо да се све гласно изговара и напамет научи, како би младеж најлепше умотворе најбољих писаца упила у срце и у душу. Ко од вас, младићи, познаје наше књижевнике Уда и Халера, Клајста и Клопштока, Лесинга

и Винкелмана, као што Италијани знају својега Арпоста.