Учитељ

5

31

тичким — непосредно упознавање с појединим гласовима путем њиховог изговора. Но та подела, о којој говорим, има дубљу основу : синтетички и аналитички методи обучавања писмености пре свега разликују се по самоме начину обучавања читању спајању. Присталице аналитичког метода налазе особите вредности у њему у томе, што тај метод по самој својој суштини одбацује сваку потребу у обуци спајању, што се деца по њему лако науче читати, не осећајући муке разрешавања тајне спајања и, што је само питање о начинима обучавања спајању овде излишно. И то је истина. Читање — спајање овде се достиже искључивом применом анализе. Ако се из аналитичких метода одбаци све што се не односи на процес читања, онда се њихова суштина може овако представити. Учитељ показује деци ред наштампаних речи, изговара те речи и понављањем чини да ученици запамте изговор сваке речи. Кад су то ученици запамгили, учитељ дели наштампане речи на делове, понова изговара те речи, исто тако ну изговору, раздељујући их наштампаном, и чини да ученици запамте изговор делова, при томе се речи деле на делове разним начинима напр., но—га, ног—а, н—ога итд. Благодарећи таквој деоби даљи корак — разлагање речи на гласове — не представља тешкоћу; но и овде се чува иста доследност; прво се показује наштампана реч, раздељена по словима, па се потоме саобразно тој подели она и изговара. Или ево како црта ток таквог обучавања у простијем облику познати немачки педагог Фогел. Показивајући наштампану реч и изговарајућу је, учитељ вели: „ето, то је цела реч; ја ћу је сада читати раздељено, као што је она наштампана“, и чита одвојено, сваки глас показујући штапићем на штампану слику речи. А затим, обративши пажњу на одвојено изговарање гласова, које одговара појединим словима, учитељ, час сједињавајући покретна час раздељујући наређује ученицима час да изговарају целу реч, час поједине гласове. На тај начин бива упознавање са гласовима и словима, са разлагањем речи и њиховим читањем. Остаје само изабрати речи за показана вежбања, — речи, које би у себи имале све гласове и слова матерњег језика, и свемогуће слоговне комбинације, и азбука је пређена. То је основа метода, чији се праро-

дитељ сматра знаменити Жакото, но који се највише раширио у

усавршеном, облику под именом „метода нормалних речи“; творцима његовим сматрају се немачки педагози Фогел и Беме, он је нашао највећи број присталица између осталог и код нас, у лицу наших педагога Паулсена, Миропољскога и других; он је заменио