Учитељ

56

може да се каже ученицима само оно што је опште усвојено, што је званично признато. Другим речима, кади друштво усвоји оне напредне идеје, које су данас својина само појединих мислилаца, онда ће тек и школа моћи друкчија да буде.

Изнели смо овде поглавито пишчеве речи, мисли о васпитању и школи. Оне запремају већи део књиге, а поред тога оне специјално имају највеће вредности за читаоце листа. Али у књизи има интересних разлагања, о разним питањима што долазе у круг филозофије, поглавито социјалне филозофије. То чини те је књига занимљива.

Читањем ових „Размишљања“ читаоц је пообуђен да и сам размишља о многим вишим и корисним питањима. Ма да по неки пут иде у крајности, писац нам казује своје мисли с таквом топлином, која је својствена само људнма од истинског, правог убеђења.

Ма да писац није системски разрадио питања. којима се бави (услед тога има нонављања), ипак књига има вредности. Не долази у ред написа који се, по прочитању, бацају у корпу. Вреди читати је и по други, и по трећи пут. Тек онда читалац запави по нешто, што му при првом читању није пало у очи. И с тога препоручујемо ову књигу сваком, који своје опште образовање хоће да прошири, а нарочито учитељима нашим.

Р. Ст.

6) 0 РУСКИМ

Нови педагошки листови у руској књижевности: „Просјвешченије“ (Просвета) и Дља народнаго учителја (Ради народног учитеља!)

Од јануара т. г. (1907). у Москви су почели излазити на свет два нова педагошка листа разаслати највећма народ. учитељима. Један од-њих издат под уредништвом Н. В. Тулупова и П. М. Шестакова, самим својим назначењем „Ради народног учитеља“ — циља на ту околност, ради које је и намењен. Други „Просвета“ _појавивши се органом московског обласног одељка, под именом „Лига образовања“ циља првенствено на исту средипу. У објавама о претплати на овај лист између осталог каже

се и следеће: од свију радепика за народно образовање највећом

1 Вјестник воспитанија за 1907 год.