Учитељ

Уводним чланцима јављају се у њему: „од уредништва“ и чланак познатог педагога В. П. Вахтерова о задалама лиге образовања у односу према школи.“ Први од ових чланака прожет бодрим духом и вером у свој почетак; у њему ми налазимо, н.пр. оваке речи: „сада довољно уједињени у своме саставу и одушевљен у своме раду при потпуној свести строге одговорности у испуњавању њиме примљених на себе задатака, московске области одељак „лиге образовања,“ успевши већ потпуно се определитг, као савезна прегрисивно-просвећена, друштвена организација решио "је предузети издање свога самосталског штампарског органа назвавши га „Просвета,“ који мора ·послужпти као једно од истинитих срестава ради утврђивања ових демократских начела, која је „лига образовања“ утврдила на основу успореног усавршавања просвећивања у Русији.“ Ми потпуно осећамо тај задатак, којп на себе узима „Просвета.“ Главним условом њеног успешног допуњавања, јавиће се, по нашем мишљењу, претпостављени кроз кратко време активан рад московског обласног одељења „лиге образовања“ који још преживљује перијоду свога уређивања и само смера на ближе практичне задатке. Тада ће нарасти и то „одушевљење“ у његовом раду о коме говори уреднички чланак „Просвете,“

Мисли, које се развијају у овоме уводном чланку, такође потпуно заслужују пажњу, али се са једном од њих не можемо сложити. Уредништво „Просвете“ вели да је: „демократија дужна завладати и просвећивањем, створивши га предметом опште потребе ван сваког партизанства. Мучно је претпоставити себи читамо ми даље — таке типове просвећивања, који би строго одговорили програмима других прогресивних политичких партија и у опште, у току распростирања и демократизације просвећивања они су све више мање сагласни међу собом.“ Тако тврђење мучно да је истинско. Довољно је прегледати програме макар и наших политичких партија, па да би се посумњало у ово тврђење. Не задржавајући се потанко на овом питању, што може послужити предметом оделпте примедбе, ми ћемо се овде упутити само једном од сарадника из пшародног образовања, који обећава своје старање у „Просвети“ — В. И. Чарнолуском. У евојој расправи: „Социјализам и мародно образовање“ која је педавно изашла он, говорећи, што се ради социјалиста излазном тачком јавља признање једнаког образовања потребног свима грађанима, додаје, да ове просте п пеоспорне речи многих социјалиста