Учитељ
61
ског обласног одељења Лиге образовања, то исказаним испрпљујемо готово сву садржину овог броја. Као што видимс, садржај је овај и разнолик и интересан.
У журналу г. г. Пуаупова и Шестакова, осим горе-поменутог уводног чланка, обраћају пажњу на себе два чланка о народним универзитетима — Г. Г. Сиромјатникова и Шонатова. У првом од ових, насловном чланку: Идеја народног универзитета у савременом руском друштву“, казује се, што у делу народних упиверзитета, „научност задатака спајати се мора са опште доступношћу просвете“. По речима писца, московском друштву народних универзитета „дала се прилика ставити се на ову тачку гледишта, начинивши свој утицај надлежним путем.“ Лекције привлаче себи наклоност слушалаца, чему као доказ могу послужити следеће, н. пр. дирљиве речи једног слушаоца — радника, упућене лекторима универзитета: „Хвала вам за вашу трудбу, драги учитељи, дајте нам више знања, а ми (ваши ученици) разнећемо га по целој руској земљи, и свуда биће светлост и неће бити слугу. Биће само пека једнакост, братство, слобода и љубав.
У чланку г. Игњатова, опширно се прича о раду московског друштва народних универзитета. Опширан плодотворан рад овог друштва познат је већ нашим читаоцима из чланка унетог у бр. 8. „Вјестника воспитанија за пр. годину.
Лист „Ради народног учитеља“ изгледа, намерава посветити главну пажњу раду народних универзитета.
Р. Веленко у чланку: „Два американска јунака“ даје интересну карактеристику двојице раденика у народном универзитету Хорација Мана и Хенри Борнарда. У епоси владавине Енглеза у Америци, просвећивање је готово паузирало, школе се удешавале нарочито за децу „благородне крви“, а један од гувернера извештавао је у Лондону овако: „Благодарећи Богу, код нас још нема ни слободних школа, пи типографија, и ја се надам, да их нећемо имати за добру стотину година.“ Ова злослутња пресказања, никако се није испунила, у чему је између осталог суделовао енергичан рад заштитника просвете а међу њима и горепоменута два јунака.
Кратка прибелешка г. Бјелоконског под претенциозним називом „област, школа и учитељ“ каже у отвореној форми о савременој областној кризи под упливом отимања обласних установа реакционарима.“
У журналу г. Тулупова и Шестакова угледно ће место заузимати закони, државне уредбе и наредбе, правила и т. сл. који се