Учитељ

једне краљевине Хрватске а пре свега из рада ческог учитељства. Нека Бог поживи словеначко и словенско учитељство. (Узвици живео п пљескање).

Још сву говорили Чех. В. Скала, Хрват г. Кирин, Србин г. Јов. П. Јовановић председник друштва Ћирила и Методија г. Сенековић, Чех г. А. Шустећ, г. Даворин Трстењак, моравски учитељ г. Хајни, т. Гранец из Загреба, преставник радикалних ђака правник г. Рекар, преставник академског друштва „Сава“ философ г. Добравец. Сви су говорници с пажњом саслушани и поздрављени.

Веома лепо престављао је српско учитељство (као говорник) г. Јов. Јовановић учитељ из Крагујевца. Његова појава код председничког стола поздрав љена је пљескањем и живахним узвицима живео, живели Срби, На ждаг!

Говор г. Јовановића често је прекидан гласним одобравањем и он одприлике гласи огако: У име Глав. Одбора Учит. Удружења и у пме учитеља и учитељица Краљ. Србије честита рад и жели успеха. Сваком вашем успеху ми се радујемо јер у њему гледамо и наш успех, уверени да и ви тако судите. Ми се овде осећамо као код своје куће јер смо сви чеда мајке Славије. Дошли смо да вам вратимо лањску посету и да се још боље упознамо. (Узвици одобрав.) Ми Срби имамо своју културу, њен је почетак стар али је ометан. Да није било тога ометања ми би у томе много више стајали. Ми смо били у незгодну положају да крвљу својом устављамо оне који су ишли да руше културу. Ми смо однеговали јунаке који су срушили туђинске ланце и створили услове за слободно напредовање земље и народа. Доцније кад је се у нас морао повести бој против бирокатизма и деспотизма у земље, ми смо имали и за то бораца, и српско учитељство било је прво које је добровољно ступило у редове бораца за грађанска права и политичке слободе своје и свога народа. Наше учитељство поред рада у школи радило је увек и у народу. Оно је у томе раду подносило жртава, али је и успеха имало. За наш рад народ нам је захвалан, наш се рад цени и наш углед високо стоји, то нам је довољно, сем тога народ нас и наградио колико је могао и ми смо задовољни.

Нас веома радује што ће се на овој Скупштини говорити о дељању учитељства међ народом. Тамо се има шта радити и много урадити. Наше је учитељетво за то пример. Он познаје досад, рад и успехе словен. учитељства па зна да ће и на овсме пољу бити успеха. Треба ући у сваку кућу и сваку колибу те се с народним животом боље упознати и спријатељити. Тако ће бити и више и сигурнијег успеха и онда се не ће моћи тврдити да је словенска земља мати многих сирота; све ће тада бити боље. (бурно одобравање).

После поздрава, који су доста дуго трајали прешло се на прву тачку дневног реда, читање расправе: Словенско задругарство и суделовање учитељетва у њему. Ову је расправу читао г. Владо Пршењак путујући учитељ, она ће ве оштампати као засебна брошура и учитељству беспл. раздати. За тим је г. Јакоб Димник над учитељ у Љубљани прочитао своју расправу „Родитељске вечери,“ расправа

је са одобравањем а примљен и председник Скупштине захвалио се г. Димнику у име Скупштине.

Долази најинтересантнија расправа „На рад у народу“ коју је написао и уз буру аплауза п громке поздраве и одобравања прочитао г. Антон Песек учитељ.

Сваки став ове пецрпне и врло озбиљне студије, показује сређеност мисли, дубоко познавање учитељеских и народних прилика а нарочито жарку љубав коју г. Песек искрено гаји према своме малом али културном народу и према реду учитељском у коме и сам са пуно заслуга угледно место заузима.