Учитељ

108

непозвате стране може само 1 једној науци, као што је Антропологија.

Погледамо ли ма и површно на методу Систематске Зоологије увјерићемо се, да је за карактеристику једне животињске форме неопходна извјесна количина. Тек из цјелокупности карактера може се нека форма увести у систем. То исто вриједи и за Антропологију.

Да се стави дијагноза расе није довољан један знак (н. пр. коса, лубања или боја, него је за то неопходно много, много знакова о васколиком људском тијелу. Који су при том већи и важнији карактери, знаци, ствар је и емпирије и шпекулације.

Циљ антрополошко морфолошке анализе није само тај, да се открије физички састав појединих народа, т ј. довољно окарактерисање провенијенција (поријекло) познатих објеката, него и тај, да се означе непознати објекти њи-

хове припадности у раси. Е У овом погледу досад је врло, врло мало урађено. По нашем мишљењу главна и најпрешнија задаћа Антропологије јесте та, да се по овом гледишту што више научно испитује „живи“ људски типус. ~ 7

Почеци су већ ту. Ну, то је још недовољно да се поједине људске расе могу класификовати по њиховом међусобном „крвном“ сродству. Ту треба још много и много једноличног материјала, силног мјерења и описивања. Али

баш на овај начин и доћи ћемо до тачне систематике 5ре- ·

стег Ното.

Вријеме је већ да се једном пође на озбиљан антрополошки рад; јер је свима познато, да са кугле земаљске понајлак нестаје баш оних најпримитивнијих форама у људском 2) што нам и дан дањи многи дивљи: народи служе за примјер. -

Ови дивљи народи сваким даном све то више пате и гину испред напредне европске културе. Процес тог истребљивања примитивних типова и културе не може се више одржати. Ради тога, не треба оклијевати, већ се ваља објеручке пожурити, јер кад једном нестане ових типова, тешко да ће се послије моћи штудирати.

У осталом Бастијанова опомена, да се скупља етнографски материјал није остао глас вапајућег у пустињи.

МА 0 де