Учитељ

118

материјала за цртање и писање, и способности за певање; а они који раде у три или четири раз., то правдају јоши немањем довољно времена да поклоне више пажње и тим предметима.

Нема сумње да у већини наших школа постоје ови узроци и сметње да краснопис и цртање буду какви треба да су, али ипак могли би они бити бољи, кад би се више пазило на њих. Изговор на немање времена — по мом на хођењу — неуместан је, јер њега има доста у подељеним и неподељеним школама. Ја верујем да би и ти предмети били урађени као и остали, кад би се они више и озбиљније узимали у обзир при давању оцене. Лане је у том смислу издат распис, и већ ове године приметио, сам да су цртање и писање мало бољи.

Код неколико наставника били су и ови предмети лепо обрађени, али код једнога наставника у срезу млавском цртање и писање били су тако лепи пи неверовашно чисти, да сам посумњао да су то ђаци радили, те сам позвао тројицу да нацртају иа табли два округа и једну српску област, а двојицу да напишу оно што су писали на писанкама. Доцније сам се уверио да су ђаци цртали и по томе, што има по где која погрешка и једва приметна поправка.

Чудновато је да је певање ретко где складно (хармонпско) и правилно, кад се пева и у један глас! Томе је узрок највише то, што певање не почиње један ђак (најбољи певач), који ће ђацима дати глас, као хоровођа певачима, него почињу сви — сваки својим гласом. Отуда настаје она дисхармонија.

Лично сам уверио, а то су ми потврдили и други наставници, да ђаци у основној школи воле и радо певају народне песме, које нам народ пева. Ја сам у Кладову поред прописаних уметничких цесама, предавао и народне песме, и кад год сам позва ђаке да кажу шта воле да певају, увек су казали народне песме.

За то би требало предавати што више ових песама у свима школама у северо источном крају Србије, јер је тамо народ и иначе оскудан са оваквим песмама, па ће се тако ове песме и у овај крај пренети.

У оној половини среза млавског, у кој сам ја био надзорник, ове песме предавао је само учитељ у Стамници.