Учитељ

159

о двогласницима, Т. ј. о оним словенским словима који се бележе једним писмом и читају с два гласа, нити пак о случају да два слова имају један глас. У прегледу је паведено, али се деци ништа више не говори о томе. -

У одељку „скраћивање речи“ има свега 5 скраћених речи. Не помињу се све скраћенице (титле), него само једна. То ће довести ученика у забуну чим узме ма коју цркзену књигу, јер ће тамо наћи и друге знаке (титле) за скраћивање речи а не само онај што му је г. писац показао. Зар се помоћу 8 скраћених речи може научити читање црквених књига Тешко ученицима. Мораће тражити помоћи од — црквењака.

Јако је погрешено, што за читање непосредно иза азбуке нису узете краће изреке на Светог Писма, па онда остали читалачки део.

Као што се из довде реченог види букварски — најважнији, део написан је против свих методичко дидактичких принципа. Овакав какав је, буквар није требао да улази у школу. У истини је чудна ствар да све ово није приметио дугогодишњи одличан наставних ТУ разреда г. Љубиша Марковић, који је реферовао о овој новој читанди!

Сад да кажемо неколико речи о читаначком делу, т.ј. о вежбању у словенском читању. Грешка је што су прво узете црквене песме, већином деци непознате, па опда молитве које еу "већином познате деци, јер су их учили у млађим разредима. И овде је страдао принцип: од познатога непознатоме. Тропаре и апостолске посланице требало је одвајати, јер све то чини једну целину. Разбацивати тропаре на једну а посланице на другу страну методички је неоправдано. Сем тропара и пословица требало је унети и које јеванђеље, тим пре, што је садржина истих позната деци. Да је тако урађено било би много боље пего уносити псалме Давидове у којима се описују догађаји из јеврејске историје. Потребније је да деца прочитају што из повог завета а не да се муче читајући јеврејску историју и ломећи језик изговарајући поједина имена места и народа који су им непознати.

Изреке из Светог Писма, које се налазе одмах после тропара па онда беседе и"приче Христове најбољи су материјал у овој читанци. Грешка је што нису штампане све Христове приче, које су програмом прописане за ТУ р. Исто је тако грешка, што није (у кратко) унесен живот пи рад кога српског светитеља: Светога Саве, Симеуна Мироточевог, кнеза Лазара, што би се врло радо