Учитељ

165

Часопис „За тародног учипеља“, како изгледа, намерава да посвети нарочиту пажњу раду народних универзитета.

Г. Веленко, у чланку „Два америчка јунака“ износи занимљиву карактеристику двојице радника на народном просвећивању — Хорација Мана п Хепри Бернарда. За време владавине Енглеза у Америци просвећивања, готово није ни било ; школе су се отварале п уређивале за децу „племените крви“. Један губернатор слао је у Лондон овакав извештај: „Богу хвала, у нас још нема ни слободних школа, ни штампарија, и ја се надам да их нећемо имати ни за читавих сто година“. Ова злокобна прорицања, разуме се, пису се испунила, чему је између осталог помогао енергичан рад заштитника просвећивања, у које се рачунају п ова два именована „јунака“.

Кратка белешка г. Бјелоконског са претенциозним насловом „Земетво, школа и учитељ“ говори, у збијеној форми, о данашњој земској кризи под утицајем реакционара који су приграбили земске установе.

У часопису гл. Тулунова п Шестакова видно ће место заузимати закони, државне наредбе, правила, расписи и т. д. а буду се тицала народног образовања. Знатан део првог броја запремљен је баш таквим материјалом.

Сем тога у журналу се налазе многобројпи подаци о репреспји (угушивање, препрека), која се у најновије време предузимају према учитељима. Отворене су рубрике: библиографија. (у 1. броју, о коме је реч, штампан је чланак г. Мељгунова „Популарпа књига о руској историји“), „питања и одговори“, „тражење и нуђење посла“ и т. д. На тај начин часопис се труди да доноси не само теорпске чланке, него и да помаже практичним интересима учитељима. Све су те рубрике за сада у зачетку.

На приказу ових двају нових педагошких часописа задржасмо се доста дуго и ошширно, пошто држимо, да је њихова физпономија успела да се у првим бројевима, у довољној мери, оцрта, ма да има основа мислити да ће се у будуће још више усавршавати п разграњавати. Учитељи народних школа су последњих година показали велику енергију у народном покрету и, без сумње, ускоро ће им припасти велика улога у реорганизацији школе и ширењу праве просвете. Да би ту улогу могли примити и успешно је вршити потребно им је да се непрестано усавршавају и да се на тај начин богате не само општим него и професпоналним образовањем. Добро уређивани педагошки ча-