Учитељ

“4

много употребљавали његове списе пи његова издања, при разради појединих тема из области науке о васпитању. С тога ћемо, поводом његове шесдесетогодишњице да позабавимо натее читаоце његовим животом и радом.

Проф. Рајн се родио 10. августа 1847. године у Ајзенаху. По свршетку гимназије у своме месту рођења, студирао је у Јени, Хајделбергу и Лајпцигу теологију, философију и педагогију. У Лајпцигу је слушао педагогику код чувенога професора Цилера познатога прогресивнога Хербартијанца, који је на научној основици продужио да обрађује и у пракси примењује оне идеје, које је Хербарт засновао. Године 1872. постао је наставник учит. школе у Вајмару, 1876. директор учит. школе у Ајзенаху, одакле 1896. године буде позван, да заузме, смрћу великог педагога СОтоја упражњену, катедру педагогије на Универзитету: у Јени, где и данас ради. Његов се рад одликује од обичних предавања, других универзитетских професора педагогике тиме, што се он не задржава само на теоријском истраживању и саошштавању, већ се свака тема још и дискутује у Академском Семинару за Педагогику и примењује у пракен у Академској Педатошкој Вежбаоници, установи, која, у целој Немачкој, постоји само при Универзитету у Јени.

Још као директор учит. школе у Ајзенаху Рајн је у друштву с Пикелом и Шелером, својим колегама у истој школи, издао монументално дело „Тћеоме чла Ргахј5 Чег Уоззећићифевлтећ(е“ у 8 свезака у коме се излажу како теоријски основи рада у народној школи тако и само извођење тих теоријских погледа. То га је дело. и издигло изнад нивоа обичних педагошких радника и дозело му универзитетску катедру. Плод свога дугогодишњег рада пак на Универзитету издао је под насловом „Раедасоск ји «та бета зсћег Пагабе пе у два огромна тома, који ће, како змо извештени, превести на српски два његова ученика (Окановић и Мајзнер). Пре те систематске педагогике Рајн је у Гешеновој библиотеци издао своје „Основе педагогике“, кратко и више за шире —- лајпчке — кругове, које су превели на српски такође његови ученици Марић и Стојановић. — Сем тога, Рајн је штампао и читав низ појединих педагошких оброшира и својих беседа поглавито из области школске политике, заступајући свуда интересе научне педагогике и хришћанско-еоцијалних погледа на друштво.

Као организатор колективног рада пак у области педагошкој Рајн је показао особиту способност још као директор учит, школе у Ајзенаху, а као универзптетски професор он је управо постао осцилациона тачка педагошко-научнога рада у Немачкој. Он, пре свега, издаје у повременим збиркама под насловом Алз дет АКкад. Раед. Зептал“ радове, који сваке године ничу и претресају се у Акад. Пед. Семинару, коме је он директор. Затим он издаје у друштву с чувеним философом Флигељлом, а у последње време и с чувеним практичним педагогом Јустом који је кроз дуги низ година издавао Ргахј Чег Егдећипевећије“, своје „Дебзсћеић 'т РаПозорћје ппа Радасогтк“, часопис са научним чланцима и обилном строгом смотром педагошке литературе пи школског живота у Немачкој. Раније је у истом смислу уређивао „РАдасослзеке 5бифеп“, лист, који је био од особите вредности, док га је он уређивао.

Али, кулминација његовога организаторскога књижевничкога рада види се у његовој великој педагошкој енциклопедији под насловом „Епхуборашасћез Нападђисћ дег Радасогтк. То дело, највеће и најваљаније у своме роду до данас, износи нам из пера светских а поглавито немачких педагога у појединим чланцима по азбучном реду све области педагогије с опсежним излагањем лпите-