Учитељ

поље

537

Створио је прво Земљорадничку Задругу. П од њеног оснпвања број оних, који долазише на праг Ивићев за позај“ицу прилично се умањи; многи, који беху на путу 1 РИОНО пропасти почеше се опорављати.

Али његов рад није се устављао само на задрузи. Он је се трудио да организује друштво, које ће бити уједињено једним истим мислима о осећањима, међу којима ће он пробудити успа-

вану душу и улити им уверење и идеале, којима треба да теже.

Његов је говор потицао из срца. И на путу и у кафани и код суднице, на састанку, на славама и преславама, он је развијо свој програм и мисли. Био је сиромах, љути сиромах, а осећао је у себи много више душевне снаге но у оних, који су богати. зато га је пекао поредак друштвени. Најволео би кад би се преврнуло све што постоји. Презирао је оне, који су побегли под заставу копзерватизма зато, што им је у садашњици угодно. Поносит је био и зато такве није хтео молити. Било их је пуно, који су ради били помоћи га, само мало кад би омекшао и био друкчији.

И Ивићи су знали његову сиротињу зато покушаваше да га својим старим методом задобију.

Једном му један сељак обећа да му прода џак брашна. Он нађе на послугу таљижице једног сиромаха и посла фамулуза да дотера. Онај одговори да нема још самлевеног брашна. и фамулуз се врати бев брашна. У путу га срете Ивић:

— „Где ел ти био“

Кад му овај исприча, Ивић га с таљигама сврати својој кући и пасу му пун џак лепог пшеничног бразина и још рече: — „Што се господин није мени јавиог У нас има брашна увек. Кад му год што затреба ти дођи овамо“.

Учитељ врати брашно истог часа. — То преврши меру између њега и Ивића. Кад не може милом, они се решише да сврше са. њим силом. Та носили су се они с јачим, а камо ли с њиме! Али им заиста ни један противник не беше мрскији од њега.

Годинама су они мирно господарили у Н., годинама су за каишарски интерес и зеленашки зајам куповали њиве и ливаде својих дужника; годинама су ти исти њихови дужници, а негдањи домаћини, аргатовали код њих за оку брашна ћутећи и трпећи и мислећи да тако мора бити. А годинама су се у богатом дому њиховог гостили капетани п пачелници, возали се на бесним хатовима и правили тефериче по пространом имању њиховом.

Живот је тако текао. мирпо својим током. Ничега није било