Учитељ
У РИИНр 3__
7
589
више потресен вратио је се кући, грозећи се подлости и бездушности људске и видећи шта му се све спрема. Кад је се вратио жена га је дочекала горким плакањем и пребацивањем. Она га није разумевала, и место да му терет олакша, она га је још више мучила. Опрота дечица прикупила су се око ње, па су и она плакала.
— „Ти упропашћујеш себе и своју кућу, говорила му је жена кроз плач. Ако не жалиш себе, што ти бар није жао ове деце, а мене си већ заробио и унесрећио.“
Он одахукну и зарони руке у косу...
За идућу недељу био је у селу Т. заказан велики политички збор опозиције. Његов одлазак на збор могао је само погоршати ситуацију у којој је. Али он је био решио ипак да иде. Зар он да изостане! капетан је послао наредбу општинској власти у Т.: да му одмах, по свршеном збору, пошаље списак учитеља који су били на збору. Он је зато знао и ипак је се спремио да иде. То јутро имао је немилу домаћу сцену са женом. У његовом одласку на збор она је гледала нову несрећу: губитак службе, или. премештај. — „Ако ти одеш на збор, ја идем оцу!“ — рече она одлучно
Марко само слегну раменима, изиђе у двориште п појаха сипљиву кобилицу, коју му послужитељ беше довео, ободе је п оде путем, који води у 1.
Било је дивно јутро априлско. Пролеће беше у пуном цвету. (есеким путем мирише јоргован и љубичица. Воћњаци се беле окићени цветом; поља се купају у мору бисерне росе, а пролетње сунце, са чистог и плавог неба, зрацима својим милује све. Оно обасјава суморно чело Марково, продире у његову намучену душу и уноси и тамо зрачак наде на боље дане. Поглед му се отима на лепоту природе, на чар дивног јутра пролетњег. У природи беше све љупко и мило, — зашто нису и људи такви:
У пуном касу јуре њему у сусрет једне лагане чезе; у њима запрегнут необично леп и чио вранчић, а на чезама седи његов колега Милан са женсм, обоје веселог задовољног лика. На лицу Дане лебди осмејак среће...
Марко заустави сипљиву кобилицу. Његова суморна душа прену се за часак кад виде ово двоје веселих и РЕО
— „Куда ћеш Марког“
— „Идем на, збор. А где сте ви наумилиг“ .