Учитељ

452

Многа питања из физике објашњена су ми сасвим другојаче, а било је и таквих на која нисам могао дати одговора. Ја често говорим ученицима, даме питају о ономе што не разумеју; али обично не добијам никаквих питања. У почетку био сам готов мислити, да то долази. због охоле стране психичког живота, али анализујући изближе цело питање, дошао сам до убеђења да питати учитеља уопште није тако проста ствар, као што изгледа. Тако питање представља не само појимање но и неку анализу; оно се мора формулисати речима, а то није сасвим тако просто. Шта ја не знам» Све, то јест не могу асоцирати ново са оним шта имам; нове речи не изазивају у мојој души | сличан ток, оне не обнављају осећаје и ја поводом тога не могу ништа рећи: не могу питати.

Анализујући мало по мало свој васпитачки посао све сам више долазио до убеђења, да слабост ученика није код њих, већ код мене. Тада сам почео више пазити при објашњавању лекција и при својим питањима. Ну и тада сам наилазио на упоран отпор код слабих ученика према потпуно јасном објашњењу. Решење тога рђавог разумевања нашао сам у књизи Лај-а „Експриментална Дидактика“. Он вели: „Целокупна система предавања језика, а тако и предавања реалних наука пропада због тога што · се не обрећа пажња на типове, који примају. Прво не чине разлику између представа предметног типа мишљења, које можемо назвати формалисте и реалисте. Једни од њих оперишу боље са разумним, а други са стварним представама. Испиталац учитељ зна ученике, којима је тешко разумевање речи, који су спори, због тога што раде са стварним представама, и ученике, који се лако обраћају с формалним речима, као замењеницима символа“. Прочитавши то схватио сам нпр. овај случај. Некако у УШИ разр. запитам једног ученика што не слуша. Он ми одговори: „Када слушам ништа не схватим, а кад прочитам постане ми све јасно“. Очевидно је, да је у тога субјекта било развијено памћење по видним представама, и моје објашњење њему није било од користи.

Отуда ја мислим, да су сви слаби ученици продукат школе, а не личности, због чега су и могућне такве грешке, какве је нпр. мени причао један предавач. Он је био уста-