Учитељ

458

тако нам се учини, да би посигурно тврдили, да се воља јавља још пре самосвести. · Може бити, да то није воља него прости рефлекси, али који прати, како мало дете хоће да схвата само поједине ствари и како уме да са свим смишљено тражи и хвата само што хоће, тај мора често озбиљно размишљати о постанку воље). Но узима се да су само она покретања смишљена која су постала помоћу преставе. Али свака престава не изазива вољну радњу, већ то чине само аперциповане преставе од којих постају мисли као вољина оруђа којима се служи. Такве преставе дају нам осећање угодности или неугодности и

то је најглавнији и најјачи елеменат вољиног развоја или

друкчије то су мотиви који нераздвојно дејствују са вољиним радњама. Као психички елеменат по Јерузалему, видно место заузимају нагони. Све покрете човечјег тела Јерузалем приписује као последице нагона, као неке скри“ вене снаге. Остатак нагона који се задржава код човека до смрти јесте нагон ка игрању. У опште Јерузалем придаје велику важност нагонима који управљају многим по-.

кретима и тим даје нагонима место првог елемента вољиног,

јер вели; „да вољне радње произлазе најзад из урођених

нагона, те су по томе и оне једна врста нагонских радња“.

(стр. 128). Али сви психолози не признају толику важност цагонима и не допуштају да нагони заузму први облик. воље и то одбијају као метафизичку претпоставку. Као прва и до сада је најјача прешпоставка, да је најјачи основ воље, у које она сама за себе сазнаје, — осећање угодности и неугодности. Кад овај факт признамо, и на њега се ослонимо, онда нам излази најчистије поље, у коме видимо образовану психичку вољу са њеним главним елементима, који се опет ослањају на осећања угодности и неугодности. Говорили смо већ о покретима као слемен“ тима воље. Овде не мислимо на оне првобитне покрете који по своме механизму јесу више физиолошке природе; но ми подразумевамо оне покрете који се свесно изводе и којима су преставе покретачи. | Кад хоћемо да учинимо неки покрет, ми имамо пре ставу о органу који врши покрет, ми знамо циљ коме тежимо, ми дакле ослањамо своју радњу на преставама

које су оставиле траг пријатан или непријатан. По свршеном