Учитељ

441

господа. Они нпр. знају да народу треба помоћи, признају, да они треба да су први помагачи. Али кад би се то некако могло све: урадити из Београда.

Они ће нпр. седећи у лепом, али њиховом кривицом нездравом, Београду причати нама отуд путем штампе како и на који начин треба спречити ову или ону болест и ништа више. Њих се не тиче што наш народ мало чита и што он чека да му се на Лруги енергичнији и радикалнији начин помогне.

Наши лекари знају, они су то чули, да се наш народ рђаво храни. Рекох они су чули. Да, они су чули, јер они мало познају наш народ, они без позива не улазе у њихове куће.

Они су то више пута чули и дошли су на паметну врло паметну мисао да : отварају „школе за сеоске домаћице“.

Они су такву једну школу отворили у моме селу и ја, радећи у тој школи, имала сам прилике и да је проучим.

Кад је дошао код нас г. д-р Вукадиновић ради покретање исте школе, ја сам то с таквим одушевљењем и вољом прихватила, мислећи у себи: Хвала Богу једном се почело водити рачуна и о нашем сељаку. Колико сам се у почетку одушевила толико сам исто и разочарана, јер није оно како сам ја замишљала.

Једној установи није довољно титпо ће се рећи да је паметна а ако она нема и успеха.

Дакле по доласку г. Вукадиновића ја сам имала 3адатак да скупим 20——25 девојака за тај курс који траје 6 недеља. Г. д-р Вукадиновић ми је дао план и ја сам из њега имала да видим шта се све има научити у тој школи. Садржина плана је:

а) Послови око куће и намештаја

6) Послови око хране и пића;

в) Радови око одела и постеље;

г) Чистоћа тела и одела;