Учитељ

493

сами могли дознати по чувењу или из књига писаних тим говором — ово су његове најглавније особине:

1) У многим речима старинско Ђ (јат) говори се као ш (по западном говору) место обичнога е У другим приликама : гди (ди), овди, онди, свугди; летилим, вршилац, видилаи, поцрнити (зећутат жетдеп), дозеленити, (отап уегдеп) потамнити (дипке] уегдеп), стидаћи се, разболифи се, зеленшти се Из

2.) Код глагола ТУ врсте 8. л. множ. времена садашњег свршава, се, по прзвилу, на -у место -е: болу (болу ме ноге), трчу, волу (атлапћ), лету, аопу, раду, излазу, беоеу, соју ит.до

8.) Често се говори у 3. л. множ. времена садашњег на крају -ду (али и без њега): оћеду, нећеду, идеду, скачеду, пиливду, тпрчиду, ожсивиду, мислиду, носиду, чуваду птд.

4.) Прошасти придев на -а0, по правилу, свршује се на -0: рбко пеко, ишо, дошо, нашо, пошо, отишо, диго, трчо, пево, скако, пусо, бежо итд, |

5.) У неким речима;често ве често се говори предлог фре место при, кад је сложен с именицом или глаголом: пречест (место причест), тречестити се (м. причестити се), преповетка (м. фриповетка), преповеда (м. приповеда), преставити (м. приставити н. пр. ручак), дрепасати (м. припасати), препознавати (М. приповнавати), преморати (м. приморати) итд.

Београд. ; Жив. Н. Сте фановић. проф.

| (ово гди (ди) место где говори готово цео Београд; и то не само прости, него често и високо образовани људи! Оно се — зато што се не, сузбија веома 3580 шири.

# Може св чути и е: видети, летешт, стидети се итд. Види'о овоме и Вуков „Срп. рјечник“ 1818. стр. ХУЦ.

3 Ово се може чути и по другим крајевима Србије, али не у толикој мери као овде. + Ово о место ао чује се и по многим другим крајевима српеког народа в. „Наставник“, књ. ХЛХ, стр. 421).

2 ,