Учитељ

443

лекаре ако интересује нека се увере сами). Јавила сам удружењу да сам скупила 20 девојака. Поред тога наређено ми је да нађем кућу са две собе и кујном и да погодим да се направи лебна пећ у авлији где је та кућа у којој ће бити школа. Да и то није лак посао знаће само учитељи, који ни за себе не могу наћи стан у селу ако га у школи нема.

Кад је то било готово онда ми се јавило да ће доћи учитељица која ће радити у школи да је на станици дочекам и доведем у село.

Кад је и то било кад је и „учитељица“ дошла, ствари још нису дошле биле. Друштво мало води рачуна о тим стварима оно оставља њих на „чување“ сељаку у чијој је кући била школа. А: пре ове наше у нашем селу била је у В. Орашју. Ја сам 2 пут писала да се ствари пошаљу. Дакле и ту учитељ.

Рад је био заказан првог октобра кад је и „учитељица“ дошла а ствари и новац дошли су четвртог. Та „учитељица“ била је дакле у гостима 4 дана код учитеља. Без увреде господо из „друштва за чување народног здравља“, али то је нужно да се напомене. И то спада у ваш рад без довољно воље и пажње.

И преступило се раду.

Нити је ко дошао из Београда да тај курс отвори и да оним убезекнутим девојкама објасни почетак. И ту сам требала ја да говорим и да говорим и да ученице уведем у посао. И то је погрешка тога друштва.

Пошто је циљ школи да девојке прво научи реду и чистоћи, то се морала та запарложена сељачка кућа довести у ред. „Учитељица“ је наређивала да се ради: донесе вода, угаси креч, кречи, перу прозори и врата, риба патос ит.д. Девојке ни да мрдну. Чуло се гунђање: нећемо ми да кречимо Обрадову кућу, за то ли смо дошле»! (Опет сам морала ја и кад речима нисам могла, онда сам