Учитељ

916

202 — ништа више. О каквим другим вежбањима у писању бројева нема ни гречи, ма да их је могао узети из Стевине рачунице. И ако је Нову рачуницу радио на темељу Стевиног рада, како сам писац вели, ипак је изоставио врло важну и прегледну таблицу (абакус) за писање бројева. Али да, писац је имао на уму новите, до којих је дошла модерна методика рачунске наставе! А баш те методике препоручују тај абакус као веома очигледно средство за писање бројева. Свеколико писање бројева могло би се за краће време п очигледније постићи још и помоћу енопића, дрваца повезаних у стотине, десетице, разуме се ув згодна питања и упућивања. То би тек било јасно и разумљиво... У одељку: Бројење има цигло три питања: Ко уме да броји по дваг Ко уме да броји по 42 То је све! : Одељак о сабирању. У обради сабирања нема никакве поступности при одабирању бројева. Писац је одступио од онога лепог и логичког рада у г. Стевиној рачуници. Први му је задатак сабпрање чистих десетица чистим десетицама чиј збир премаша стотину. Да не бисмо ваздан писали речима поједине бројеве, поређаћемо их пишчевим редом. Дакле г. писац овим редом обрађује сабирање ових бројева. 1 70+ 60 2) 76+ 96 3) 100 - 100 4) 100 - 120 5) 150 - 150

Међу задацима, који су намењени вежбању у сабирању чистих стотина са стотинама и десетицама, и сабирању стотина и десетица са стотинама и. десетицама — има и 810 – 168, 340 + 517, 256 - 207, које ће доцније нарочито да обрађује.

6) 156 - 197

Т) 155 8 8) 156 += 67

Као што се види, г. писац је све испреметао и није се обазирао ни на какву поступност. Бар да је све бројеве поделио на двоје: 1 на оне чиј збир не износи 100 јединица и 2) на оне чиј збир јединица премаша у десетице а збир десетица у стотине, ако није хтео да се управља оним редом г. Стевиним.

Овде ћемо напоменути да. писац мори дечју памет кад од