Учитељ

933

ЛИСТАК ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ

== СЉИКА ИЗ. АЛБУМА. УЧИТЕЉСКОГ пре

Лепа је била као осмех мајске зоре...

У ведром мајском јутру, кад се шуме најлепше зелене, кад са зелених ливада цвеће најлешше мирише, кад славуји заносно певају песму љубави н новог живота, а сунце благо и топло обасјава све, човек осећа да у целој природи трепти лепота, која узбуђује и опија душу човека.

Али у њеном бићу природа је пружила скристалисану јачу лепоту, која лебди у погледу њених дивних очију. И као што шума, цвеће, мајско сунце и песма славуја разгаљују п озарују душу човека, тако п још силније је озарава лепота њеног бића, које улева у човека пеко силно дивљење п надахнуће, У зеницама њених плавих очију огледа се срећа земаљска. У њима као да гледаш чаробне баште, обасјане светлошћу пролетњег сунца и украшене морем разнобојног цвећа, кроз које блуди драган за својом драгом, и као да осећаш колико је узвишен осећај љубави.

Кров питоме зелене равни мирно протиче бистра река и кваси бујне ливаде, које се као недогледни ћилими простиру крај ње. Милијарде створова божјих, песмом и зујањем славе Творца у тим долинама, и кад се човек сам нађе у том пределу, чини му се да чује, у тој самоћи, глас провиђења, да душа његова с Богом разговара.

Долина је са свију страна оивичена бреговима и бујним зеленилом густих шума, које окружују околину. Око бистре и тихе реке види се сва раскош богате природе. Т'о најдивнији 'ладњаци, у разним облицама и фигурама, подиже се дуж обале зелено растиње, преплећући се, увијајући се и падкриљујући једно друго и стварајући фигуре најлешших облика, кроз које мирно протиче река. А сред овога раја дизала је се мала сеоска школа. Поглед из ње на околину испуњавао је душу поезијом. Пред малог старинском школом дижу се две горостасне тополе, невиђена обима, и величине, као какви споменици старих времена. Оне су хладом својих грана наткрилиле школу потпуно и кад лахор са планина

УЧИТЕЉ 96